Peter Šinkovič
Valja se čežnja III
Потражимо пре онда другу стазу. Могла би то бити и мржња, али овако ни корак нећемо ступити напред. Можда би се већ страх показао одговарајућим, јер попут сенке следи сваки трен нашег бића, као гласник бивших и садашњих губитака, као подсетник – и упозоравајући попут плутаче у мору. Мада је и страх само руксак, преостала гомила наших неуспелих намера, врата ужаса, или бар кочница, склоп греда које скочање осећај, решетка која нас у потпуности држи под надзором. Избришимо дакле и страх из наших дневника, његово место је у старудији. Али се у мени врзма један појам: путовање. Бити на путу. Остављање без познавање циља. Могли бисмо и овако рећи: естетика покрета. Узбућење замаха. Шанса открића. Илити: пут нас води?
(Превео Сава Бабић)