Ljubomir Đukić
Trn u oko

Seksualnost: balkanizam tela, hirurgija i posmrtni osatci, bestijalnost ranijeg sveca, tresak nekog smešnog i nezaboravnog stropoštavanja... (Emil Sioran)

„Džabe sam te umoljavao da se skrasiš u svom ćošku, da se ne pojavljuješ i ne izvireš magično, paganski, kako već umeš... Na kraju ću još i pristati, dojadila mi je tvoja harizma ali joj se ne mogu odupreti. Poverovaću da si stvaran, da postojiš, da si slatko voće, da nisi simulakrum , da nisi izveštačen tip, sazdan od tvrde debele neprovidne plastike koju možeš oblikovati jedino topljenjem, menjanjem oblika i čitavog karaktera... tebe upravo takvi zanimaju i saleću, sirov materijal koji umišlja da je vredan svega postojećeg, a svestan je samo zadovoljstva svoje smrdljive bulje i kvarljivog omotača... ”, potpuno sam svestan o čemu priča. I pre nego što sam pokušao da se odbranim upitao me je; „Koliko je onog što se da menjati, onog što može biti i drugačije...? Poznate su mi tvoje vizije... Najbolji si u spontanitetu, u svemu što iz tebe nastaje, kulja... pleni, samo za onog ko razume i kome je namenjeno... Užasavaju te pojedini likovi, zašto ih iznova i iznova primećuješ? Čemu...?”

„Kliše nameće društvo, vladaju navike mentaliteta i zabrana na senzibilitet, plodovi sebičnosti suviše preovlađuju. Da bi se od toga makar pokušali osloboditi ili prevazići trebali bi naći smisao u pomešanosti stilova, oslobodivši se dvosmisla i lažnog morala. Zar nije onda lakše biti sa njima nego tražiti ličnu perspektivu, kad već krajnji ishod znamo? Situaciju je nemoguće prevazići ako smo i dalje među njima...mada se mašine same od sebe brzo zadovolje, kvarljive su... a možda se mogu i reprogramirati?”, radovao sam se činjenici da me je sam naveo na ovu temu. I onako težimo ispunjenju i nekom spokoju samo je pitanje kad ćemo početi razmišljati i na koji način pokušati realizovati svoje ideje.

„Dugo se mučimo jer ne uspevamo da donesemo odluku. Nismo više zavisni od jednokratne seksualnosti koja upućuje na nedostatke samopouzdanja. Tražimo li sebe, makar pomak, duh razumevanja...? Pristani na neobičan eksperiment, specifičan vid istraživanja u obliku izražavanja... baš kao što dosežem vrhunac kod drugih pukim rečima, isparljivim perverznim htenjima koja nesvesno okupiraju um i oblikuju zavisnosti... Pristani da te zavedem nepredvidivim, uz pomoć prikrivenih elemenata iz prošlosti. Priroda i mi – ljubavni trougao... neizreciva očiglednost. Priroda dopušta, obezbeđuje, objašnjava i skriva neverovatne želje... pravimo se da su želje ponikle od nas, da su naše, odredimo ih u ritualnom dejstvu, stvorimo program bizarnih rituala koji se lako daju nametnuti drugima...” nastavih, tek da zna da me je tema duboko dotakla.

„Vrlo rado. bez ikakvog snebivanja i stida pristajem na razotkrivanje... Radujem se nepredvidljivosti, nepristupačnosti, zbunjenosti, nesigurnosti i gadljivosti koja mami. Strah je tako bizaran! Pitam se šta me još očekuje i šta ću morati da činim... obećaj da nećemo više biti sebični slabići, sa traumatskim iskustvima koja nam zaposedaju um u obliku osećanja krivice. Oh kako me samo osvaja strah pomešan sa seksualnosti.”, reče, gledajući me sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.

„Obećavam ti.”, izustih uz osmeh, „ali ja sam pun slabosti...”, tiho dodadoh.

* Sioran : “Silogizmi gorčine” Rad, 1998