Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Arpad Kolar
Postindustrijsko pejzažno pesništvo

Čupav i mekušan, svoje materijalne odnose
tridesetjednu godinu nisam sredio.
svečeri s odelom zbacujem
zamor, s odelom izjutra
navlačim novi dan.
sumnjičavo motrim na ekspanzivnost
kartonskog nameštaja i osećam neizlečivu nostalgiju
za vremenom mleka u najlon-kesama,
poznajem altroskopiju,
od majke sam nasledio neshvatljivu anksioznost,
providna kraška voda ispira porozne slojeve
moga tela.
gubim se u šestarom iscrtanim megalopolisima,
omamljuje me lenjirom povučena metafizička praznina
malih gradova.

Tabanam još malo preko nasipa,
poput močvarnih jelena.
dobro bi mi došao neki šešir, koji ne prokišnjava
u ovim neistorijskim vremenima.
dosađujem se, jer ste mekušni i čupavi,
radosno vas šopa po guzi
propisani pešadijski ašov,
dosađujem se tu među vama u unakrsnoj vatri
dinstanciranja.

S mađarskog prevela Draginja Ramadanski