Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Noemi Laslo
Nađena stvar

Mora da je zapala među plastične stolice
aerodroma Getvik, dok sam tri svoja prtljaga
u žurbi pretovarivala u dva, jedva sat
pre poletanja mog aviona za Budimpeštu,
jedva dva meseca nakon mog odletanja
iz Budimpešte, sa sećanjem na oksfordsko avgustovsko,
septembarsko sunce, potamnele kože sa ukusom jedne jedine
lagane kiše u ustima, sa prijatnim zamorom
usrećenih listova nakon svakodnevne
vožnje velosipeda, sa reskim šampanjcem u grlu,
ispijanim tokom veslanja,
ušiju punih stoletnog crnila
ustalasanog gramofona i jedrog muškog glasa
u leptir mašni,
mora da se otkotrljala pod metalne klupe
aerodroma Feriheđ, kada sam svoja dva prtljaga
žurno delila u tri, tik posle sletanja
mog londonskog aviona, jedva par meseci nakon prve i poslednje
istinske prosidbe, ili sam tek uzgred nekud
spustila, među uobičajene putne zgode i nezgode
u znaku večitog putnika, to klupko zamršenih niti,
za ime boga, ako ga neko negde
pronađe, neka se nauživa u njemu, kao što sam i ja
uživala od prvog do poslednjeg trena,
ali tu filmsku rolnu, molim vas,
što šuška od nekog poznog smiraja,
što priziva portu crkvenu, sunčani sat, slamnati krov,
što žustro okreće pedale, vija jaganjce oblaka,
buja u podnožju naherenih krstača
u neke kič i sentimentalne cvetiće,
tu veliku oproštajnu rolnu, što ushtede
sve sa sobom da ponese, najljubaznije molim
da ostavite kod natpisa „Nađene stvari“.

S mađarskog prevela Draginja Ramadanski