Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Balaž Seleši
Šta je ono bilo onda sa Anom?

Ono što je za pamćenje, ostalo sam maltene zaboravio:
praskava stativa, u prvoj trećini drugog
poluvremena, posle toliko protraćenih
prilika u prvom poluvremenu –
iz teške pozicije, skoro mrtvog ugla
šutnuo sam kratak falš/fleš/? iz sve snage.
Lopta je došla do linije, na tren je nastala potpuna tišina;
zatim se lepo polako otkotrljala u stranu.

Do kraja je ostalo još pola sata, – koji
su tekli poprilično trapavo –
samo prepucavanje, nismo se podnosili,
svi su samo želeli da se da gol ili nek se već jednom završi.
Oko 70. minuta izmena,
ali se prizor nije promenio,
ili bar ja nisam primetio.

Tako da je krajnji rezultat bio 0-0.
Ili 1-1, to je već maltene nebitno.
Ja sam tada ispao iz kruga,
on je prošao dalje sa golom u gostima:
to se gleda. Čemu razglabati o davnim ulozima, davnim formama
ili odigrati prijateljsku: čemu?
Inače, izveštaj je na netu, ponovo se može pogledati:
i slepac može videti da sam bio bolji.

Uostalom, možda bude i prilike za revanš,
to je pitanje žreba, rangiranja,
kako god: retko se sreću iz ovako dalekih prvenstava.
Ako se pak sretnu, biće to s drugom ekipom, trenerom, drugim
ambicijama,
i do tada će sve ovo postati samo statistika.

Prevela Sandra Mihajlović