Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Тибор Залан
Уморне каденце
(Одломак)

1
Посред свих парних неупарен
у срцу посве тих сам и маглен
призвати хтедох животодајну
што тако ћутљиво чува тајну

*

У зору Луну угледах нагу
опет покојни су ми на трагу
зову ме хлапећи мирисом
мислим како ли је с њом

лице би своје требало смити
и на састанку наочит бити

*

Бејах недобар кажњен плутам
посред каљуге непорециво сâм
Кад се у јĕку звона преплетем
да л’ ће по добру да ме се сете

*

У телу ледени ломни трзаји
упразно врте ми се зглобови
Далеко у ноћи сĕна на сĕни
рита се ма ко ма где у мени

*

Дајте ми пити тонем у жеђ
да ли од страха јачи је стид
Постављен сам лицем пред зид
прснула крв - опеке глеђ

*

Судбина би ме дала за грош
лишена цене моја је глава
колико у зајам следи ми још
живота колико смрти бадава

*

Мора да још увек постоји нека
мора да је има негде ме чека
На одру рашчешљава влас по влас
не окреће леђа кад дође час

*

На свили црне покривке снег
навикнут сам на овај стег
У мени здружено ништа с ничим
у туђој зори она ми спи

*

Она горопадна а ја искрен
своју несрећу свима потура
Верује у све што јој се усхте
овештала душевна бура

*

Опет на пени титравој свиће
нема наде за окаснелог госта
коцке леда загāтиле пиће
неба руб се жари И доста

*

Варнице беса у теби згасле
али доброта твоја пече
Извијаш песме у тихо вече
док Спаса умрлог њишу јасле

*

Тражиш да те у очи гледа
високо саће Господњег меда
сјаји се као од чистог злата
Кроз која ли ћеш сада врата.

*

Поверовао си лако ономад
да љубав сушта је милошта
Господар горкога обиља
у Ништа одгурнут од миља.

*

С терасе мрачне жута кућа
и данас кошмарно те прогони
Уха се машаш да л’ смо цели
у твом се уздаху бритва кисели.

*

Призвати хтедох животодајну
што тако ћутљиво чува тајну
у срцу посве тих сам и маглен
Посред свих парних неупарен

С мађарског превела Драгиња Рамадански