Тамаш Целер Киш
врата ( из перспективе)

бога се уопште нисам плашио док сам
био мали. дугмадима његовог джемпера
заједно смо мерили како растем, док
сам се ја стално трудио да варам,
издижући се на прсте да бих му дохватио браду .

био је стрпљив са мном, мада сам га често
питао, има ли и уста иза браде,
јер могао сам га питати било шта,
он ми никада не би одговарао.

потом, када сам постао довољно висок,
њега сам ставио спрам дугмади
мога джемпера, те почесмо мерити
како се он смањује у односу на мене.

али још нисмо донде стигли. стигосмо довде
да постах повисок, и успедох да досегнем
до његове браде. беше стрпљив са мном и тада,
када сам у шуми власи на његовом лицу
као за некаквим извором
трагао за његовим устима.

к асније је ипак почео да се смањује
у мојим очима, јер сам му нашао уста. имао је
зубе , имао је језик и непце,
значи имао је све што је потребно, за давање
одговора.

у међувремену сам израстао свој джемпер,
али пре него што сам га коначно скинуо,
ставио сам у џеп шаку
власи из његове браде.

сад стојим испред огледала
смешан, јер хоћу поново да се
увучем у джемпер који сам израстао,
и већ сам заборавио, шта је то тамо
у његовом џепу.

рука ни случајно
не би досегнула оно право место,
већ сам превисок за то, да
посежем за било чим.

Превод: Д. Р.