Тамаш Целер Киш
бритва

из даљине посматрано рука усуда је крупна,
старачка рука. посматрах је из даљине, и помислих
како се на његовом пустом длану шћућурило човечанство
али ј е и његова рука, као и свака друга, усамљена:
да ли је у џепу или је пружена у поздрав
свеједно, ја сам је на стотину начина успео
занемарити. у једном тренутку неизвесности,
када ми ништа друго није преостало,
раширио сам руке. он је то погрешно протумачио и
узвратио ми је загрљај. од тада ме вуче са собом, као да сам му син.
већ могу изблиза видети да је величина руке усуда вазда истоветна
с величином било које руке,
пружене у поздрав.

Превод: Д. Р.