Imre Babič
Zemljoposednik

Mojom zemljom retko koračaju
Za „moje zemlje” smisao ne haju.
Mrtva tačka gde prošlost kreće nova
Pri čemu je
silovateljica duha materija ova.

Ptice,
Srna, mačka, pseto, njome hode,
raznose moj duh u vremena huda
pošto ne treba opet da se rode.
Na ovoj zemlji ima me posvuda.

Za druge me više nije briga,
iznova rođeni duh moj poznaju,
mrtva tačka krije se sred praga,
kud svako gazi, na zemlji mojoj
međa nema
... sada već.

Prevela Draginja Ramadanski