K31SV

RIBNJAK SRPSKI ITEBEJ

UTM:DR84

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak; 79 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 23. jun 1998.

Obrađivač kolonije:

Šandor Lukač

Kolonija se nalazi na šaranskom ribnjaku "Stari Itebej", kod kanala Begej, uz samu granicu sa Rumunijom, na nekadašnjim barama i pustarama. Ribnjak je star oko dve decenije. Kolonija se nalazi na nezaštićenom području. Do sada nisu postojali nikakvi zvanični podaci o postojanju kolonije u širem regionu istočnog Banata. Iskusni ribar, koji je dugo godina radio na tom ribnjaku, pričao je da je znao za postojanje ove kolonije tokom devedesetih god. Lukač je iz helikoptera 1989. video na ribnjaku dosta E. garzetta. Sadašnja kolonija nije velika po broju parova, ali je dosta raznovrsna i posebno važna zbog odsustva sličnih kolonija u tom delu istočne Vojvodine.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K32SV

VRBAK ČURUG

UTM:DR33

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: šuma, trska; 76 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 70%; trska 30%

Datum rada: 29. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Šandor Lukač,

Atila Lukač

Kolonija se nalazi u forlandu Tise kod Čuruga, gde se smenjuju barska i šumska staništa. Područje nije zaštićeno. Prema Marčetiću (1955) u Čuruškom forlandu-Mrtvoj Tisi se 1949-54. gnezdilo: N. nycticorax (50-100), A. ralloides (30-50), E. garzetta (3-9) i odvojeno, na drveću uz Tisu, A. cinerea (80). U zbirci ZZPS nalaze se jaja N. nycticorax, A. ralloides, E. garzetta i A. purpurea, sakupljena kod Čuruga u periodu 1955-56. (Garovnikov, 1989). To govori da je sredinom pedesetih god. u reonu Čuruga, verovatno uz Tisu, postojala veća mešovita kolonija čaplji. Marčetić (1957; 1959) pominje da se pedesetih god. u Čuruškom forlandu uz Tisu nalazila značajna kolonija čaplji (N. nycticorax, E. garzetta i A. purpurea). Gnežđenje E. garzetta (50 parova) uz Tisu kod Čuruga zabeleženo je 1961. i 1965. (Sterbetz & Szlivka, 1972). Postoji leglo od 4 jajeta P. falcinellus sakupljeno kod Čuruga u 28. maja 1943. (Garovnikov, 1992). Savremena kolonija je mala ali zato raznovrsna.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K33SV

JEGRIČKA

UTM:DR32

Stanište za smeštaj kolonije: bara, kanal; 76 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 28. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Šandor Lukač,

Tibor Ternovac

Kolonija se nalazi u širokom močvarnom području Jegričke od Gospođinaca do ušća u Tisu, koje obuhvata i postojeći ribnjak kod Žablja, stočni kolektor, itd. Na Jegrički kao ornitološki rezervat su zaštićena 4 ostrva 1988. Jegrička je IBA područje od 1999. Kod Žablja je, najverovatnije na Jegrički, postojala kolonija čaplji 1895. pošto sa tog mesta potiču jaja u oološkoj zbirci dr Madarász-a (N. nycticorax, A. ralloides i A. purpurea) (Garovnikov, 1997). Prema Marčetiću (1955; 1957) u Žabaljskom forlandu se 1949. gnezdilo: N. nycticorax (60), A. ralloides (25) i E. garzetta (9), dok je u 1953. bilo N. nycticorax (100), A. ralloides (200) i E. garzetta (15). Kod Žablja i uz Tisu Ham je 1964-65. prstenovao mladunce A. purpurea (Štromar, 1970). Koloniju na delu Jegričke od Temerina do Gospođinaca, sa N. nycticorax, A. ralloides i A. purpurea pratio je 1990. Ternovac (1991). U moderno doba kolonija na Jegrički varira iz godine u godinu i obično se nalazi na više lokacija. Stanje je u 1998. bilo znatno lošije nego u 1997. kada se gnezdilo: N. nycticorax (150), A. ralloides (60-70), A. cinerea (30) i A. purpurea (100-130) (Lukač & Ternovac, viva voce).

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K34SV

TISA - ARADAC

UTM:DR42

Foto: Branislava Butorac

Stanište za smeštaj kolonije: šuma uz reku; 78 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100%

Datum rada: 22. Mart 1998.

Obrađivač kolonije:

Šandor Lukač

Kolonija se nalazi u forlandu Tise sa banatske strane, u blizini naselja Aradac. Područje nije pod zakonskom zaštitom kao rezervat prirode. Kolonija A. cinerea uz Tisu kod Aradca bila je poznata još 1963. (Pelle et al., 1977). Kasnije, za period 1969-73, Dimitrijević (1974) navodi manju koloniju od desetak parova A. cinerea uz Tisu, kod Mužljanskog forlanda, što je nešto niže uz reku od sadašnje lokacije, a nije jasno da li se radi o istoj koloniji koju su znali Pelle i saradnici. Uz Tisu je kod Aradca, postojala tokom 1962, verovatno još i neka manja kolonija, jer su tu prstenovane mlade E. garzetta od strane Hama (Štromar, 1965), a tu je 1963-64. J. Jenei prstenovao mladunce N. nycticorax i E. garzetta (Štromar, 1966). Šandor Lukač prati koloniju na ovom području od 1960., na vrbama lokaliteta Žuta greda. Tu je bila mešovita kolonija, sa A. cinerea na višim stablima, a niže u vrbama N. nycticorax i E. garzetta. U 1964. je prstenovano preko 50 mladunaca poslednje dve vrste, a u 1966. kolonija je bila još veća. Sa godinama kolonija se ipak smanjivala i svela samo na jednu vrstu - A. cinerea. Tokom 1996. na tom mestu bilo je svega 25 gnezda, što je nešto više nego prilikom brojanja u 1998.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K35SV

CARSKA BARA

UTM:DR51

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak, močvara, šuma; 74 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 40%; drvo 60%

Datum rada: 05. i 25. april; 18. i 27. maj 1998.

Obrađivači kolonije:

Šandor Lukač, Atila Lukač, Tibor Ternovac

Od 1994. godine postoji SRP "Stari Begej - Carska bara". Od 1989. to je IBA, a od 1996. Ramsarsko područje. Na Belom jezeru i kod Lukinog Sela (Ečka), još 1909-13. su prstenovani mladi N. nycticorax i A. cinerea (Mikuskai & Mužinić, 1988). Mešovita kolonija se sa oko 900 parova 1951. i 1500 parova 1955. (3 vrste), uz stalna variranja, povećala na maksimalno 2500 parova (4 vrste) u 1970. Tokom 1971-76. bila je sastavljena od 5 vrsta sa oko 1000 parova. Od 1987. gnezdi se E. alba. Povremeno se gnezdi Ph. pygmeus (1-3) (Ham, 1975, 1977, 1989; Lukač & Ternovac, 1997). U 1996-98. kolonija se smanjila. Postoji više odvojenih lokacija gnežđenja (Mala Carska bara, Botoški rit, Perleska bara, ribnjaci "Ečka"). Više od 30% sadašnjih parova čaplji gnezdi se u trščacima ribnjaka. Nivo vode u ribnjaku, koritu Starog Begeja i unutrašnjim barama je odlučujući za brojnost kolonije (Ham, 1975; 1977).

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K36SV

UZDIN

UTM:DR60

Stanište za smeštaj kolonije: močvara, šuma; 77 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 70%; trska 30%

Datum rada: 01. maj 1998.

Obrađivač kolonije:

Milan Dević

Ovo poznato gnezdilište čaplji nalazi se u srednjem Banatu uz Tamiš i sastoji se od ribnjaka i poplavne šume. Uzdinska šuma je delom zaštićena kao rezervat prirode. U njoj je tokom pedesetih god. bila kolonija A. cinerea (70-80 parova), kao i P. leucorodia (Marčetić, 1959), dok se 1972-73. gnezdila A. ralloides (Dimitrijević, 1974). Prema Marčetiću (1955) u Uzdinskoj šumi se pretežno na topolama gnezdilo oko 100 parova A. cinerea, A. ralloides i E. garzetta. Vrsta P. leucorodia se gnezdila 1958. i 1967. (Pelle et al., 1977), a u zbirci ZZPS nalaze se jaja sakupljena u maju 1966. (Garovnikov, 1989). Kolonija je tokom osamdesetih god. brojala: N. nycticorax (30-35 parova) i A. cinerea (80 parova) (Dević,1995). Na Uzdinskom ribnjaku i u njegovoj blizini kolonija je bila razbijena na više delova, a u njoj su se osamdesetih god. gnezdile A. ralloides (malobrojna), E. garzetta (oko 50 parova), E. alba (oko 8), A. purpurea (oko 30) (Dević, 1995). Između 50-65 parova E. garzetta se gnezdilo kod Uzdina u 1959-60. (Sterbetz & Szlivka, 1972). Postoji leglo od 3 jajeta P. falcinellus koje je sakupljeno kod Uzdina 22. maja 1951. (Garovnikov, 1992). U bari na potezu Siget kod Orlovata, sa druge strane Tamišta, gnezdila se tokom 1969-73 A. purpurea. (Dimitrijević, 1974). Tu je 1989. bilo oko 50 parova N. nycticorax, kao i više parova A. purpurea.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K37SV

BARANDA

UTM:DQ59

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: Ribnjak; 75 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska - šaš 100%

Datum rada: 21. maj; 5. jun 1998; 14. jul 1999.

Obrađivači kolonije:

S. Puzović, D. Simić, Š. Lukač,

M. Ivović M. Tucakov, T. Ternovac

Okolina Barande ima više depresija potkovičastog oblika koje predstavljaju nekadašnje tokove Tamiša. Kolonija čaplji je smeštena severno od naselja, na mestu gde se nalazi zapušteni ribnjak i brdašce Srednja greda, dok se na istoku nalaze Velika slatina i Pečena slatina. Područje nije zvanično zaštićeno. Značajna kolonija A. purpurea kod Barande bila je prisutna u periodu 1965-78. (Dimitrijević, 1979). U 1998. kolonija nije bila na sadašnjem lokalitetu, već negde uz Tamiš. U 1999. kolonija se međutim, premestila na napred opisano mesto. Procene brojnosti u tabeli date su na osnovu podataka u 1999, ali se one mogu približno usvojiti i za 1998, pošto je osmatranjem ptica na preletu i ishrani dobijen približno sličan odnos.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K38SV

RATNO OSTRVO-BEOGRAD

UTM:DQ56

Stanište za smeštaj kolonije: šuma na ostrvu; 73 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100%

Datum rada: maj - jun 1997; 07. maj 1998.

Obrađivači kolonije:

Dragan Simić,

Milica Dajović

Kolonija se nalazi u Beogradu na ušću Save u Dunav. Prostor je pod intezivnim antropogenim uticajem. Prostor nije zaštićen, ali postoje predlozi za 2000. godinu. Sadašnja lokacija kolonije je na Malom ratnom ostrvu (MRO). Kolonija je postojala na ostrvu u prvoj polovini XIX veka. Prema podacima koje je objedinio Marčetić (1955), na VRO preko puta Zemuna 1835. veliku koloniju zabeležio je Haumann (1837), dok 1837. Landbeck (1843) koloniju nije našao tu, već u Pančevačkom ritu na Čapljinom ostrvu (N. nycticorax, A. cinerea, E. garzetta i A. purpurea). Kolonija na VRO je formirana 1985. U periodu 1985-90. kolonija na VRO-MRO je imala od maksimalnih 815 (1986) do minimalnih 245 parova (1989), sa 3 vrste: N. nycticorax (160-635), A. ralloides (3-35) i E. garzetta (55-135), a povremeno u trsci na VRO izgleda i A. purpurea (2) (Ham, 1989; Paunović, 1991). Kolonija na VRO je 1985-86. imala najveći broj parova, 1987. su ptice prešle na MRO, a deo se odselio na drugu lokaciju, te je i brojnost od tada uglavnom stabilna. U 1998. kolonija nije bila aktivna, iako su se u njoj u proleće pojavili N. nycticorax i E. garzetta. Podaci u tabeli predstavljaju stanje iz 1997.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K39SV

GRADSKA ŠUMA-PANČEVO

UTM:DQ76

Stanište za smeštaj kolonije: šuma, bara; 73 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (vrba, topola, jasen)

Datum rada: 22. april i 09. maj 1998.

Obrađivači kolonije:

Goran Sekulić, Dragan Simić, Čongor Kiš

Kolonija se nalazi na plavnom području, stešnjenom između Dunava, Tamiša i asfaltnih puteva Beograd-Pančevo. Područje je veličine nekoliko stotina hektara, sa velikom barom u središtu i vrbovo-topolovim šumama po rubovima. Pod intezivnim je antropogenim uticajem i predloženo je za isušivanje i izgradnju rekreativno-privrednih sadržaja. Pokušaji proglašenja zaštite nisu uspeli. Mešovita kolonija sa E. garzetta (100), postojala je na ostrvima kod Pančeva tokom 1869. (Garovnikov, 1992). Na ostrvu Kontumac (=Forkontumac), bila je kolonija čaplji tokom 1898, u kojoj se, između ostalih, gnezdila E. alba (Marčetić, 1955). Podatke o kolonijama čaplji u Pančevačkom ritu daju takođe Schenk (1908) i Nagy (1921). Kolonija u Gradskoj šumi formirana je 1985, uz stalni uspon od minimalnih 120 (1985) do maksimalnih 1000 parova (1989), sa 5 vrsta Ph. carbo (50-436), N. nycticorax (350-395), A. ralloides (0-10), E. garzetta (130-135) i A. cinerea (45-80) (Ham, 1989). U 1985. su se gnezdili samo Ph. carbo i A. cinerea, da bi se 1988. priključili N. nycticorax, A. ralloides i E. garzetta iz kolonije sa VRO, a samo 1989. Ph. pygmeus (8 parova). U 1998. kolonija je i dalje brojna, ali uz smanjenje učešća N. nycticorax i E. garzetta, a povećanje A. cinerea. Brojnost Ph. carbo je devedesetih god. stabilna.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K40SV

SMEDEREVSKA ADA

UTM:DQ94

Foto: Nenad Sekulić

Stanište za smeštaj kolonije: šuma; 72 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (bela vrba i topola)

Datum rada: 09. april i 04. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Dragan Simić, Goran Sekulić, Slobodan Puzović

Kolonija se nalazi na velikom dunavskom ostrvu - Smederevskoj adi, neposredno naspram grada Smedereva. Ostrvo je većim delom zasađeno plantažnim topolama, iako postoje delovi pod močvarnim staništima, kao i prirodnim šumama vrba i topola. Ostrvo presecaju trase dalekovoda i mostovi. Područje nije zaštićeno kao rezervat prirode, iako postoje preliminarna istraživanja u tom pravcu. Kolonija Ph. carbo i A. cinerea na Smederevskoj adi je nova, nastala je najverovatnije između 1993-1995. godine. Prve informacije o njoj je 1995. dao M. Popov, a koloniju je prvi posetio i napravio fotografije N. Sekulić u aprilu 1996. Na snimku je izbrojano oko 130 gnezda Ph. carbo i svega nekoliko od A. cinerea. Većina gnezda je bila na plantažnim topolama. Kolonija u 1998. je bila locirana na krajnjem zapadnom delu ostrva, uz veću baru u njegovoj unutrašnjosti. Procenjeni broj parova Ph. carbo je u odnosu na stanje iz 1996. nešto manji, a A. cinerea veći. Ptice iz kolonije se hrane na širokom prostoru, nizvodno i uzvodno uz Dunav.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova