SR JUGOSLAVIJA
SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU
PRELIMINARNA INFORMACIJA
o ekološkoj katastrofi reka Tise i Dunava prouzrokovanoj izlivanjima cijanida i teških metala u Rumuniji

Uvod

Kao što je poznato, u noći između 30. i 31. Januara 2000. godine, u mestu Baia Mare u Rumuniji, probijena je brana flotacijskog jalovišta rudnika zlata "Aurul". Prema zvaničnim rumunskim podacima oko 100.000 m³ zagađene vode sa cijanidom, teškim metalima i drugim zagađenjima dospelo je prvo u reku Lapoš, zatim reku Samoš i Tisu, a kasnije i u Dunav. Posledica tog teškog akcidenta bila je do sada najveća slatkovodna ekološka katastrofa u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ona je prouzrokovala pustoš u rekama Lapoš, Samoš i Tisi, kao i ozbiljno uništavanje akvatičnog života u reci Dunav.

Imajući u vidu da nije bilo moguće sprečiti zagađenje, glavni napori u Jugoslaviji su bili usmereni ka zaštiti ljudskog zdravlja u naseljima koja koriste priobalne podzemne vode za vodosnabdevanje, zaštiti od širenja zagađenja voda na veće površine kroz irigacione kanale, kao i sakupljanju i odlaganju uginule ribe u sanitarne jame.

Kratka hronologija zagađenja iz rudnika "Aurul" u mestu Baia Mare u Rumuniji

Jugoslovenske institucije koje se bave monitoringom kvaliteta voda primile su prvu zvaničnu informaciju o akcidentnom zagađenju 02.02.2000. godine.

Zvanični predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, JP "Srbijavode" - VPC "Dunav" Novi Sad, u skladu sa međudržavnim sporazumom, uspostavili su 02. 02. 2000. godine prve kontakte sa mađarskim predstavnicima Jugoslovensko-Mađarske komisije za vodoprivredu radi dobijanja pouzdanih informacija o poreklu, prirodi i obimu zagađenja, kao i o položaju i kretanju talasa zagađenja. Takođe je razmatrana permanentna razmena informacija neophodna radi obostranih aktivnosti i zajedničkog uzorkovanja Tise na graničnom profilu. Odgovor mađarskih predstavnika dobijen je 02. 02. 2000. godine u popodnevnim časovima.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije je odmah po saznanju o akcidentu započeo uzorkovanje reke Tise na graničnom profilu Martonoš i uspostavio stalnu komunikaciju sa mađarskim kolegama.

Predstavnici Jugoslovensko - Mađarske komisiju za vodoprivredu prvi put su se sastali 09. 02. 2000. godine u Baji (Mađarska). Složili su se da nulto stanje kvaliteta voda reke Tise na graničnom prelazu Mađarske i SRJ bude određeno odmah radi obezbeđivanja pouzdanih podataka za budući odštetni zahtev. Takođe su se složili da započnu zajednički kontinuirani monitoring prolaska talasa zagađenja duž toka reke od zajedničkog interesa.

Počev od 10. 02. 2000. godine Republički hidrometeorološki zavod je uveo tročasovni/dvočasovni monitoring na graničnom profilu Martonoš. "Maršrutna" ispitivanja su otpočeta od 11. 02. 2000. duž celog toka Tise.

Prvi tragovi cijanida detektovani su 10. 02. 2000. godine u 6,00 časova, kad je izmerena koncentracija od 0,002 mg/l. Nakon dva sata koncentracija cijanida je porasla na 0,013 mg/l. Maksimalna koncentracija cijanida od 2,52 mg/l izmerena je 11. 02. 2000. godine u 18.50 časova.

Uzorkovanje na profilu Titel (8 km uzvodno od ušća Tise u Dunav) započelo je 12. 02. 2000. godine. Prvi tragovi cijanida detektovani su 13. 02. 2000. godine u 6.00 časova. Maksimalna koncentracija cijanida od 2,28 mg/l izmerena je 13. 02. 2000. godine u 16.45 časova.

Monitoring kvaliteta vode u Dunavu započeo je 12. 02. 2000. godine. Prema rezultatima merenja na Dunavu, "pik" talasa zagađenja je na potezu Stari Banovci - Zemun (25 -30 km nizvodno od ušća Tise), prošao u noći 13/14. februara 2000. godine. Maksimalna koncentracija cijanida od 1,31 mg/l izmerena je blizu leve obale.

Na profilu Pančevo (65 km nizvodno od ušća Tise i 15 km nizvodno od ušća Save) maksimalna koncentracija cijanida od 0,45 mg/l izmerena je 14. 02. 2000. godine u 11.00 časova.

Monitoring kvaliteta voda na profilu Banatska Palanka (1 km uzvodno od jugoslovensko-rumunske granice) započet je 14. 02. 2000. godine. Maksimalna koncentracija cijanida od 0,38 mg/l (leva obala), 0,22 mg/l (sredina reke) i 0,17 mg/l (desna obala) izmerena je 15. 02. 2000. godine u 15.00 časova. Talas cijanida je definitivno prošao ovu tačku 16. 02. 2000. godine u večernjim časovima.

Monitoring na potezu Golubac - Kladovo, otpočeo je 15. 02. 2000. godine u kasnim popodnevnim satima, pri čemu tada nije registrovano prisustvo cijanida. Maksimalna koncentracija cijanida na pomenutom potezu registrovana je 16. 02. 2000. godine, u 09,00 časova, sa koncentracijom od 0,120 mg/l.

Na profilu Kladovo maksimalna koncentracija cijanida od 0,07 mg/l zapažena je 17. 02. 2000. godine u večernjim časovima.

Voda i mulj iz rudnika zlata "Aurul" su osim cijanida sadržali i teške metale, tako da je analizirana i koncentracija teških metala u Tisi i Dunavu.

Na graničnom profilu Martonoš u svim uzetim uzorcima registrovane su povišene koncentracije bakra, gvožđa i mangana. Monitoring prisustva teških metala izvršen je duž Tise i Dunava. Koncentracija gvožđa - dvanaest puta veća od MDK, bakra - trinaest puta veća od MDK i visoke koncentracije mangana zabeležene su 11. 02. 2000. godine na graničnom profilu.

Sprovedene mere

Uporedo sa monitoringom kvaliteta vode sprovođene su i druge aktivnosti u cilju rešavanja problema zagađenja i zaštite ugrožavanja zdravlja.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije 10. 02. 2000. godine donelo je Rešenje o zabrani korišćenja vode reke Tise kao i Rešenje o zabrani izlova i prometa ribe.

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" uputilo je, 10. 02. 2000. godine, svim korisnicima voda uz Tisu i Dunav saopštenje o nailasku talasa zagađenja. Zahtevano je od lokalnih vodoprivrednih preduzeća duž Tise da zatvore sve brane i ustave na kanalima povezanim sa Tisom, da obustave rad vodoprivrednih objekata za vodosnabdevanje, kao i da obave sakupljanje uginule plutajuće ribe. Formiran je Štab radi koordinacije monitoringa, izveštavanja, sakupljanja uginule ribe i odlaganja u sanitarne jame, kao i sprovođenja potrebnih aktivnosti vezanih za međunarodnu saradnju.

Odmah, nakon saznanja da je došlo do izlivanja velikih količina cijanida Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije je preduzelo niz preventivnih mera radi zaštite zdravlja stanovništva u potencijalno ugroženim područjima. Vanredno stanje je bilo proglašeno u osam regionalnih i lokalnih zavoda za zaštitu zdravlja.

Obezbeđena je ozbiljana, stalna i vanredna kontrola vode za piće u ugroženim područjima kao i stalno ispitivanje hrane.

Sanitarna inspekcija je odredila lokacije jama za odlaganje i dala instrukcije za sanitarno odlaganje uginule ribe izvađene iz Tise i Dunava.

Takođe je uspostavljeno vanredno obaveštavanje stanovništva.

JVP "Srbijavode" je 12. 02. 2000. godine dalo drugo saopštenje o zagađenju i sprovođenju neophodnih mera.

Posledice nastale izlivanjem cijanida i teških metala u ekosisteme Tise i Dunava

Zavod za zaštitu prirode Srbije je 14. 02. 2000. godine započeo terenski rad (uzorkovanje, prikupljanje biomaterijala itd.) u cilju ispitivanja trenutnih posledica na životnu sredinu nastalih zbog izlivanja cijanida i teških metala u Tisu i Dunav.

Prisustvo cijanida i teških metala prouzrokovalo je smanjenje brojnosti planktona jugoslovenskog dela Tise i Dunava. Preliminarni rezultati analiza kvaliteta i kvantiteta fitoplanktona, jasno ukazuju da je 80-90% populacije fitoplanktona uništeno. Izumiranjem planktona, njegovim taloženjem na dnu i razlaganjem dolazi do sekundarnog zagađenja i ponovne pojave ovih elemenata u vodi i mulju. Osim toga, plankton je bitna komponenta ishrane mnogih vrsta riba prisutnih u Tisi. Ribe u lancu ishrane predstavljaju organizme u kojim se najviše akumuliraju toksične materije pošto se u njima ispoljava kumulativno dejstvo svih prethodnih članova koji učestvuju u lancu ishrane. Ugrožene su i ptice i neke vrste sisara koje se hrane ribom.

Na teritoriji svih opština duž jugoslovenskog dela Tise i dela Dunava nizvodno od ušća Tise, organizovano je sakupljanje i deponovanje uginule ribe. Potrebno je uspostaviti monitoring potencijalnog sekundarnog zagađivanja od kontaminirane deponovane uginule ribe. Prve procene o količini sakupljene ribe uginule zbog pojave cijanida kreću se oko 15 tona. Procenjuje se da je to manje od 1/4 ukupno uginule ribe.

Dugoročne posledice koje će nastati zbog ekološke katastrofe nastale izlivanjem cijanida i teških metala teško je trenutno predvideti, ali se sa sigurnošću može tvrditi da će se uticaji veoma osećati u narednih nekoliko godina pogotovo zbog dugoročno prekinutih lanaca ishrane, kao i zbog dugoročnog prisustva teških metala u priobalju Tise i Dunava. Posledice će pogoditi brojna zaštićena područja (ukupno 19) uključujući i dve Ramsarske oblasti koje se nalaze u blizini ili su indirektno povezana sa Tisom i Dunavom.

U oblasti Tise i Dunava žive brojne zaštićene vrste čiji će opstanak biti ugrožen usled ekološke katastrofe koju su prouzrokovali cijanid i teški metali u Tisi i Dunavu.

Aktivnosti vezane za UNEP/OCHA

Upozorenje o ulasku zagađene vode cijanidom stiglo je Saveznom ministarstvu za razvoj, nauku i životnu sredinu (SMRNŽS), 11. 02. 2000. godine, posredstvom Stalne misije SRJ pri OUN, od Zajedničke jedinice za pružanje pomoći u katastrofama Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu i Kancelarije UN za koordiniranje humanitarnih poslova (UNEP/OCHA). Istog dana predstavnici UNEP/OCHA su telefaksom obavešteni o reagovanju nadležnih saveznih, republičkih i lokalnih institucija na zagađenje reke Tise cijanidom.

Zvaničan zahtev za pružanje hitne interventne pomoći u uslovima "ekoloških katastrofa" SMRNŽS je, 17. 02. 2000. godine, posredstvom SMIP-a, odnosno Stalne misije SRJ pri OUN, prosleđen predstavnicima UNEP/OCHA. Da bi se pomoć realizovala potrebno je bilo slanje misije UNEP/OCHA za procenu stanja. Ta misija treba da utvrdi stanje u sve tri pogođene države (Rumunija, Mađarska, Jugoslavija).

Postupajući u skladu sa zaključcima Savezne vlade SMRNŽS je 22. 02. 2000. godine održalo sastanak sa nadležnim saveznim i republičkim institucijama, kao i sa kompetentnim ekspertima. Tom prilikom obrazovano je Koordinaciono telo za procenu šteta nanetih životnoj sredini reka Tise i Dunava u SR Jugoslaviji usled izlivanja cijanida i teških metala iz rudnika zlata "Aurul" u Rumuniji.

Koordinaciono telo je održalo nekoliko sastanaka na kojima su dogovorene pripremne aktivnosti za saradnju sa misijom UNEP/OCHA, kao i buduće aktivnosti u vezi sa sanacijom i zaštitom reka Tise i Dunav.

Misija UNEP/OCHA za procenu stanja reka Tise i Dunava boravila je u Jugoslaviji od 02. do 04. marta 2000. godine, nakon obavljenih aktivnosti u Rumuniji i Mađarskoj. Eksperti UN i Jugoslovenski eksperti su uzeli uzorke vode, sedimenata, flore i faune Tise i Dunava. Izveštaji će biti dostupni krajem marta.

Izlivanje otpada iz rudnika u Baia Borsi u Rumuniji

U Baia Borsi u Rumuniji 10. 03. 2000. godine zadnji deo veštačke brane rezervoara za pretakanje u blizini rudnika je probijen omogućujući izlivanje oko 20.000 tona rudnog otpada sa velikom koncentracijom olova i cinka.

Nezgoda je prouzrokovala zagađenje reke Vaser elementima teških metala. Reka Vaser je pritoka Tise, koja protiče kroz Ukrajinu i Mađarsku do Jugoslavije.

Zagađene vode su dospele do teritorije Jugoslavije u noći 17/18 marta 2000. godine. Nadležni savezni, republički i lokalni organi su obavestili relevantne institucije, lokalne organe vlasti i stanovništvo o akcidentu.

Procena nivoa zagađenja, na osnovu analiza vode, sedimenata, zemljišta i akvatičnog sveta, biće gotova krajem marta.

20. mart 2000.