Mada s manjim prekidima, ali može se reći da od 1992 kontinuirano se prati kvalitet vode reke Tise na teritoriji Opštine Senta u Laboratoriji Doma zdravlja Zdravstvenog Centra 'dr Gere Ištvan' Senta.
Na žalost u prvom tromesečju 2000. nastala seriska trovanja Tise nisu izolirane pojave. Stanovnici Potisja i do sada su bili na jednom svedoci pomora ribe, ali trovanje Tise s cianidima u februaru 2000. u svojoj drastičnosti sve dosadašnje je premašilo. Na osnovu poluzvaničnih podataka koncentracija CN- u Tisi prilikom ulaska u Mađarsku dostigla je vrednost od 30 mg/l. S jedne strane zahvaljujući porastu vodostaja i s druge strane blagovremenim intervencijama srtučnjaka za regulaciju toka reke Tise u Mađarskoj koncentracija CN- u vodi reke Tise pri ulasku u Jugoslaviji nije premašila vrednost od 0,8 mg/l (prema JUS najveća dozvoljena koncentracija CN- u površinskim vodama treće kategorije je 0,1 mg/l)
Ovi rezultati odgovaraju vrednostima koji su dobivani analizom vode uzorkovane kod Sente u laboratoriji Doma zdravlja Zdravstvenog Centra Senta1.
Trovanja s teškim metalima koji su usledili nakon trovanja s CN- nisu izazvale takvo očigledno pustološenje kao trovanje s CN- ali u svojim posledicama možda su i opasnije.
Na osnovu izvršenih analiza konstatira se da kod Sente u vodi reke Tise maksimalne koncentracije Fe++ i Cu++ u valu najveće otrovanosti bile su 5 odnosno 6 puta veće u odnosu na nulto stanje. Istovremeno nije dokazano povećanje koncentracije Pb++.
Smatra se da dugoročne posledice nastalih trovanja u datom trenutku se ne mogu proceniti.
Nakon trovanja s CN- može se računati na to da deo ribljeg fonda koji su prezimili na dnu reke (somovina, kečiga, različite vrste šarana itd.) također jt uništeno. S porastom temperature vode usled očekivanog procesa raspadanja uginulih riba koji su ostali u mulju na dnu reke može doći eventualno do porasta koncentracije NH3, NO2- i NO3- u Tisi i realna je opasnost od različitih bakterijskih zagađenja reke.
Usled trovanja s teškim metalima moguće je nagomilavanje istih u mulju na dnu reke i na poplavljenom području.
U kakvim razmerima će se pojaviti ovi procesi i kakvu opasnost predstavljanju na živi svet, u datom momentu se ne može proceniti.
Bilo bi neophodno kontinuirano kontrolirati kvalitet vode reke Tise u narednom periodu - nedeljno jednom odrediti koncentraciju O2, NO2-, NO3- i NH3, vrednost pH vode, utrošak permanganata te određivanje količine sušenog ostatka.
Posle snižavanja vodostaja ispod +300 cm bilo bi potrebno odrediti koncentraciju Fe++, Cu++ i Pb++ u mulju na dnu reke, u ribama i školjkama te u mulju na poplavljenom području. S dobivenim rezultatima u svakom slučaju treba upoznati i javnost.
Na taj način moglo bi se odgovoriti na sledeća pitanja:
- - da li je voda reke Tise pogodna za kupanje i za zalivanje;
- - da li su ribe jestive;
- - da li su poplavljena područja pogodna za poljuprivredbu delatnost.
I ovom prilikom se skreće pažnja vlasnicima kopanih bunara u blizini reke Tise (do 200 m od obale reke) da postoji opasnost od trovanja s CN- naznačenih tipova bunara.
Istovremeno se ukazuje na činjenicu da slična trovanja mogu se izbeći izgrađivanjem adekvatnih prečistača vode kod samih zagađivača. Pošto se radi o ogromnim ulaganjima, to je moguće učiniti jedino međunarodnim udruživanjem sredstava.
1 Sve analize su zajedno vršili stručnjaci Zdravstvenog centra i Javnog Komunalnog Preduzeća Senta u naznačenom laboratoriju.