Božidar Mandić

Ako se zaželiš ljudi

 

Orah

 

Ljuska ti je tvrda

a jezgro neravno

kao kora ljudskog mozga

 

Kada se prepolovi

dobiju se dve polovine

i dva čamca

 

Tvoj hlad je velik

i smrtonosan

 

Oko širokih grana

okupljaju se demoni

 

Zimi

u velikim količinama

ugrađujemo te u kolače

 

Preispitivanje

 

Da sam ja krava

ne znam

kako bih izdržao

letnje napade

obada i muva

 

Sazrevanje

 

Inspirisan neznanjem

družim se sa

decom

ludacima

i prirodom

 

Za pet minuta Sunce će pasti iza brda

stvarajući hlad u prstenu vida

 

PRESTAJEM DA ČITAM KNJIGE

POČINJEM DA ČITAM KNJIGE

sledim ritam sazrevanja

 

Sunce donosi hrabrost

treba stvarati dok se hrabrost

ne potroši

 

Hrabrost dolazi iz stida

 

Iz neposredne blizine

vidim slova gnoze

mada sam nepismen

 

Drvena kašika

 

Leži na stolu posle doručka

Sunčevi zraci provlače se ispod njene

krivine

i zaustavljaju u ovalmom udubljenju

Kupljena je u Bosni

dok smo tražili da kupimo kuću

Majstor, za tezgom, rekao nam je da je

od bukovog drveta

Da ne bi upijala mirise, prokuvali smo

je u vodi sa margarinom

Nije to bilo nikakvo krštenje

već blago jutro duhovne otpornosti

Ni tamna skrama kuvanja neće se hvatati

 

Ako se zaželiš ljudi

 

Ako se ponekad

zaželiš ljudi

najbolje je

da napustiš grad

naseliš se u planini

i čekaš

da te neko poseti

 

Ne viči na kokoške

 

U uglu sobe

komadić sivog kamenog dacita

 

Vrata su otvorena

 

Na stolu u predsoblju

mleko

i ostatak jela od ručka

 

Po sunčevoj prašini

preliva se

mir poslepodnevne letargije

 

Ne viči na kokoške u kući

 

Tuga

 

Povremeno dođem u grad

obavljam neke poslove

obilazim redakcije

i prolazim pored ljudi

Iz njihovih pogleda, iz zidova sivih kuća

izbija tuga

Dok kupujem prodavac je neljubazan

nervozan

želi da mi na što brži način uzme novac

i istera iz radnje

Pitam kad će doći braon pirinač

i žuti šečer

ali on nema vremena

Ljubaznost pripada zaboravljenom vremenu

Na ulicama čestice izduvnih gasova

obavijaju grad i ljude

Neprobojni plašt guste dijademe

uništava naivnost

Biljnog sveta je sve manje

deca su posakrivana u getima

obdaništa i parkova

Čovek sabijen - tumara sam.

Gradom saobraća tuga

 

Divljina

 

U tu divljinu ne možeš

ni ući ni izaći

Sve je gusto poput neusklađenosti

Grane se ljuljaju

nesigurnost prestaje biti mana

 

 

Plodovi devetog meseca

 

U devetom mesecu, prepušteni ludilu realizma

i jesenjih boja

ubiramo plodove iz bašte i prirode

Vadimo krompire i ređamo ih u drvene pregrade

u kraj podruma

Luk pletemo u beskonačnost i okačinjemo ga

o eksere na nosećim gredama

Kiseliš i pekmeze stavljamo u tegle

kroz providno staklo ozračava se trajnost

duha hrane

U devetom mesecu jurimo za inspiracijom

pasulj skidamo sa rozge i mlatimo ga

klenovim motkama

Žuta i bela zrna čuvamo kao Atom

Borimo se protiv cepanja JEDINSTVA

Šljive sušimo na ravnim ljeskovim tablama

postavljenim po krovovima

pazeći da im muve ne oduzmu preveliku slast

Od drenjina i šipuraka kuvamo slatko

gajeći zimske poroke

U devetom mesecu trava je zrela

pa krava daje više mleka

Beremo jabuke i stavljamo ih u trap od suve

paprati

U devetom mesecu ulazimo u sebe

i porađamo

nedeljivost u dugi niz kulture brojeva