Olga Komarova
Hercbruder

Jedino dostojno zanimanje za ženu jeste – da voli Hercbrudera. Na svetu po svoj prilici postoje i drugi muškarci, ali ja ih nikada nisam videla. Kako sam došla na ideju o toj jedinstvenosti, neka ostane tajna. Verovatno na svetu postoje i druge žene. One možda umeju čak i da hodaju kao muškarci, mada mi je Hercbruder objasnio da je to strašna mana, kad žena ima noge. Hercbruder kaže da je osnovna razlika između muškarca i žene, što muškarci imaju noge. Rekao je da ću, kada napunim 16 godina, postati njegova supruga. A da imam noge, dugačke kao Hercbruderove, bila bih viša nego sada, viša i od Hercbrudera. Hercbruder svako jutro odlazi nekuda i pojavljuje se tek uveče. Pitala sam ga šta to znači, a on veli da je to ŠIPAK. Ne razumem baš dobro šta je ŠIPAK, pa mi je on objasnio da od ŠIPKA nema ništa prostije. Ipak nisam razumela, Hercbruder je odveć pametan. Kada dobijem ovo pismo, svakako ću postati i sama za dlaku pametnija. Jako volim da primam pisma. Uvek iz njih saznam nešto novo i zanimljivo, o Hercbruderu. Kada sam bila mala, pisala sam i dobijala pisma u kojima se govorilo o postojanju Hercbrudera. Potom su usledili opisi Hercbrudera. On ima lice – divno lice – jedan nos, dva oka, zatim još uši, usta. Kada je Hercbrduer počeo da nosi tamne naočari, ugledala sam u tim naočarima svoj odraz – sama sam se dosetila da je to moj odraz, jer bi, kada ja otvaram usta, i on isto otvarao. Da, zaboravila sam da kažem da se Hercbruder ponekad smeši. Još mi je rekao da postoji Bog i Božiji svet, a kad nisam razumela, on je rekao da je Božiji svet ŠIPAK. ŠIPAK – to je nešto tek onako. Tako… Pitala sam, a šta ja treba da radim? Hercbruder je rekao da ja – volim Hercbrudera. On ima noge, i to je divno. Na noge navlači cipele, a u cipele sipa suvi grašak. Kaže da grašak treba svakodnevno menjati, baš kao i zokne, i zato kod kuće imamo posebnu sobu gde se čuva velika količina graška. Hercbruder kaže da sam ja njegova ćerka, sestra i žena, i da je ovo njegova kuća. Ja ne znam šta to znači, a Hercbruder kaće da to nije ŠIPAK, već skoro molitva. Nisam se usudila da ga pitam šta je to molitva, ali sam mnogo razmišljala o tome i čini mi se razumela: molitva – nije ŠIPAK, i znači nije Božiji svet. Molitva – nije Hercbruder i nisam ja, a to znači nije muškarac niti žena. Volim Hercbrudera. Hercbruder postoji. To je nesporno. Vrti mi se u glavi kad mislim o tome. I Hercbruder zna za ŠIPAK, svaki dan ide tamo. Kaže da tako treba, jer je on muškarac. Da imam noge, pa i da dođem do samih vrata, ne bih ih otvarala, jer tamo je ŠIPAK. Hercbruder je zadovoljan sa mnom, i tvrdi da sam ja sama sebi dovoljna (da ne zaboravim da ga pitam šta to znači, mada ni ne moram, rekao je to sa toliko nežnosti). Sve stvari se nekako zovu, samo ja ne, ja sam ja, i gotovo. Verovatno zato, što ja nisam stvar već žena. Izbrojala bih ja sva ta zrna graška, ali umem da brojim samo do dva: Hercbruder – 1, ja – 2. Probala sam tako da brojim: jedno zrno – Hercbruder, drugo – ja itd. Ispalo je mnogo Hercbrudera. I mnogo ja. Preostalo je jedno zrno kao višak, pa sam ga obarila i pojela. A šta Bog radi – pitala sam. On jeste – odgovorio je Hercbruder. Još mi je rekao jednu reč – Kosmogonija, i da ta reč znači „kako i odakle je potekao svet”, kao i da bih ja mogla to da mu objasnim, samo kada bih se duboko zamislila, pa ionako nemam šta drugo da radim. Zar ja ništa ne radim? Pa ja volim Hercbrudera. Ali odlučila sam da to činim istovremeno. Da volim Hercbrudera i razmišljam o nastanku sveta.

Bog postoji. I svet je – Božiji. Znači, Bog je izmislio svet. U početku beše ŠIPAK. Onda sam nastala ja – i tako je sazdan svet. Jer svet nastaje tek kada se uspostave neki odnosi. ŠIPAK je večan, i Bog je večan. Znači, trebalo je i mene izmisliti, jer tek u slučaju da ja postojim, između Boga i ŠIPKA se uspostavlja neki odnos. Istina, ne sa mnom, jer ja volim Hercbrudera. Samo, nikako da shvatim, šta Hercbruder ima s tim? Da li je na strani Boga? Ili ŠIPKA? Ili je uz mene? Da sam ja gora od Hercbrudera zar bih ga volela? Biće da je Bog tako zamislio – on koji je, naravno, tako ogroman da ne može da stane u našu kuću, on je stvorio malenog Hercbrudera, i naveo ga da boravi kod kuće. A jednom mi je pala na pamet strašna misao: a šta ako Hercbruder nije Hercbruder već prerušeni ŠIPAK? Tada izlazi da između Boga i ŠIPKA nema nikakve veze, već samo između ŠIPKA i mene...Ostaje još samo nada da je ŠIPAK – prerušeni Bog. Hercbruder je na ovo rekao da je to još gore od panteizma. Možda ću, kad dobijem ovo pismo, već znati šta je to panteizam, jer uskoro punim 16 godina.

Datum, potpis

P.S.

Volim Hercbrudera.

S ruskog prevela Draginja Ramadanski

Olga KOMAROVA (1963–1995). Autor jedne jedine prozne zbirke i malenog poetskog ciklusa. Protivno poslednjoj autorskoj volji, njeni prijatelji objavljuju posthumni zbornik Brat srca, s desetak proza. Priča koju objavljujemo kvintesencija je njene poetike, koja donosi dramu velikog, ranjivog, i nepatvoreno religioznog dara.