Celina

Volim,
što je to mesto deo ulice
a dodirnut je ceo put,
što nepostojeća odbrana trena
napada moje vreme,
što ostrvski postoji prkos mora
da bih ostao u okruženju

Ostanak

U produžetku ribe i vode
radost se osmehne
na svoje delo

U razblaženoj slobodi sunca
pesak kasni iza kiše
kao sopstveni deo.

Domet

I skok je usamljen
i tamo gde s? pada
samo se krik uop?tava
dok strada -
a poziva je na pretek.

Jedan tok

Otvoriću prozor
da soba odahne u otvoru.

Sačekaću jesen
da leto promeni ime.
Izdvojiće se beskućni dom
U plamen sveće.

Čovek u ravnici

Poleglo sunce
na lanjski sneg
a ruka kao breg
budna.

Ravnica sama
a vidik kao odstrel
sa nebom podeljen.