Ivan Nešić
Obasut poljupcima u noći bez mesečine

Bili Bob nije imao vremena da razmišlja o posledicama: sa osamnaest i život je prekratak, zašto-ga-ne-skratiti-još-više filozofijom, svaki dan bio je preživljavanje na auto putu po kojem se vozi punom brzinom. Kada imaš osamnaest ne misliš o kočenju ili usporavanju, osim ako nisi pičkica, a ribe iz Čejs Lejna nisu gotivile frajere koji poštuju ograničenje brzine. S gasom do daske ponašanjem, Bili Bob je imao bar jednu noć da vrati film o stvarima koje su se te večeri dogodile.

A počelo je kako se to samo moglo poželeti.

Oko pet po podne Bili Bob je uleteo na pumpu kod matorog Gasa Novom iz '74. koju je voleo da naziva svojom - iako je to bilo daleko od istine koliko i zaboravljeni paraplegičar od čistih gaća - i zaustavio se pored frižidera sa sokovima i pivom. Mašina je zabrundala tonom divlje mačke koja je previše lenja da sluša komandu dresera i, da bi razbio iluziju indiferentnosti, Bili Bob zaturira motor. Pedala gasa nekolicinu puta je dodirnula Ševijev patos, pritiskana glanc novim kaubojkama od zmijske kože i četiri stotine jebenih zelembaća koji su tog jutra bili pozajmljeni iz kućnog budžeta za nepredviđene potrebe, a Bili Bob je čekao da iza kase ugleda Gasovu facu. Matori pumpadžija je provirio, izdižući se na stolici koja je bila postavljena sa nekoliko redova jastuka zbog Gasovih kao štop svetla zapaljenih hemoroida, i pokazao mu srednjak. Bili Bob još jednom raširi čeljusti Ševijevog karburatora, posmatrajući u retrovizoru plavičasti oblak dima koji je stvorio, obrnu ključ u kontakt bravi i izvuče dupe u zategnutim farmerkama.

Nakon što je napunio rezervoar, pokupio je karton Bud-a, znajući proceduru koja sledi. Gas će mu zatražiti ličnjak, čiji je ponosni vlasnik postao pre izvesnog vremena, što je, na kraju krajeva, ipak bilo bolje nego vucaranje unaokolo sa lažnjacima koji su najčešće izgledali kao da ih je pravio nepismeni slepac. Zbog toga, i činjenice da je u selendri poput Čejs Lejna ama baš svako znao koliko ima godina i bez polupismenog falsifikata, neretko je morao da odlazi put obližnjeg Garton Parka. A to je stvaralo probleme. Momci iz Gartona nisu voleli da se unaokolo muvaju Lejnovci i vaćare im ženske. Tuče su bile češće od serije prdeža u Ovalnoj sobi i prljavije od američke spoljne politike koja se u istoj kreirala.

Bili Bob priđe kasi i ne čekajući Gasa izvadi dve dvadesetice za karton piva i natočeni benzin. Ako bi čekao na matorog dlake na mudima bi mu osedele i otpale jer je Gas posle drugog moždanog udara imao memoriju resetovanu kao u bebe. Ipak, nikome nije padalo na pamet da ga prevari, bilo bi to ravno blasfemiji kada bi u prisustvu velečasnog oca Martina kritikovali Dobru knjigu zbog loše karakterizacije glavnog lika. Bogo moj ovo će biti odlično veče i, ako sve bude išlo k'o govno kroz kanalizaciju, konačno će uterati alu u štalu; Venis je bila spremna za to, o da, još kako. Prošlog puta uspeo je da baci pogled na šubaru koju su neuspešno prikrivale minijaturne gaćice sa natpisom četvrtak. Te noći šaketao ga je svojski, zabrinut pomišlju da bi na dlanovima mogle da mu izrastu dlake od prečestog šlajfovanja. Kada joj ga bude munuo, a taj dan bio je bliži od Isusovog drugog povratka među pastvu, možeš se kladiti u to, naplatiće joj se za svo izgubljeno vreme koje je proveo uz časopise za odrasle.

Venis se pojavila u zakazanih pola osam i, nije li to bio još jedan znak da bogovi koji se staraju o preraspodeli koitusa večeras šljakaju i u grobljanskoj smeni? Skliznula je u suvozačevo sedište, još topla od kupke, dok joj se sa razgolićenih ramena dizala izmaglica koja je mirisala na lavandu, i gurnula mu jezik u usta. Uzdrhtao je dok je prelazila tim palacajućim vrškom o liniju njegovih usana, a kada joj je krenuo rukom između kolena ka butinama, pobegla je u stranu koketno se osmehujući. Već je video koju igru je igrala - ide maca oko tebe - ali-na-kraju-će-da-te-pojebe razrešenje biti ono pravo. Ubacio je u prvu i krenuo ka kraju grada i Bartvartovoj staji, preuređenom ambaru gde se petkom i subotom svirao najbolji mogući cowpunk u okrugu. "Mislila sam da ćeš preko mosta Mrtvih poljubaca", rekla je kada je na raskrsnici skrenuo levo, spremajući se da pođe dužim putem.

"Mrzim da vozim tuda."

Nasmejala se.

"Nisam znala da si od onih koji se plaše tog mesta."

"Hej! Nema to nikakve veze sa tim sranjima!" rekao je i udario po volanu. "Neću da vozim tuda jer je mračno kao u šupku. Ako bih ogrebao kola, moj matori bi ucenio ovu bulju ovde na dirinčenje u svinjcu!" Rad u svinjcu sputava kreativnost, razmišljao je; njemu je trebao frisson, pokretanje iz letargičnosti i nešto na šta će preneti energiju svojih adolescentskih godina. Pobeći iz ove selendre bio je prioritet, i to će učiniti uz pomoć gitare ili bez nje. Sve više je verovao u drugu opciju, otrežnjenje koje će ga povesti lakšim putem koji nije zahtevao toliko rada i vežbanja. I ko vam je garantovao da će se svo to potrošeno vreme isplatiti? Pustio je kasetu da skrene misli. Slipknot su bend po njegovim standardima; selje iz Ajove koje su uspele da se nametnu u velikom gradu poput Njujorka. Jebi ga, u celom svetu ako baš insistirate, ali on bi se zadovoljio i daleko manjim.

Lupkao je u ritmu pesme po butini a Venis ga je posmatrala krajičkom oka.

Petkom je u Bartvartovoj staji bila gužva kao u crevima koja pate od opstipacije. U vazduhu se osećao duvanski dim, alkoholna isparenja i nejebica koja se taložila u ljudima tokom nedelje. Sada je to predstavljalo lako zapaljivu smešu koja će, sasvim sigurno, negde u toku večeri eksplodirati u ritmu rock 'n' roll-a, polomljenih noseva i naprslih arkada. Možda bude i koje sečenje razbijenom flašom ili skakavcem koji je obično lepo leškario u sarama kaubojki, uvek spreman da otvori meso i oboji atmosferu crvenim.

Na trenutak ju je ostavio samu, u uglu koji je bio prilično mračan i dobar za vaćarenje, i prošetao do šanka po još jednu turu Utešnih misli. Bio je polupijan, balansirajući na granici koja odvaja maligane od zemlje realnosti, ali, to je i bio cilj: potopiti svest i pustiti da te jedno veče vode instikti, makar oni bili i etilisani. Baba za šankom, u dva broja manjoj haljini koja je služila da drži na okupu nekih dvestotinjak funti ružičastog mesa, od čega je polovina otpadala na sise, dodala mu je dve krigle piva i viski, nacerivši mu se ustima punim kvarnih zuba.

"Petnaes' šuški, samo da se otarasim vaših njuški."

"Osećanje je zajedničko", reče Bili Bob i baci joj novčanicu od dvadeset dolara na ploču šanka. Želeo je što pre da utekne od Madam Triniti, već je bila pod gasom do daske, a to je moglo da donese nevolje kada se u obzir uzme njena narav koja je obitavala na relaciji jame pakla-čistilište-još jama pakla. Boga mu poljubim, misao o Madam Triniti potpuno mu je odvratila pažnju a zablurovani instikt, koji ga je vodio nazad, trasirao je put preko noge nekog tipa.

Bili Bob podiže pogled, kratko se zaustavivši na licu koje je ukrasio osmeh - iskrivljena usta prepuna belih zuba. Ne, ta faca nije izazvala nikakvo prepoznavanje, biće da je tip banuo iz Viland Stejta ili nekog drugog mesta koje ovi dođoši smatraju metropolama. Svrnuo velikim belim kolima u nameri da pokupi kakvo meso tim svojim kezom od hiljadu dolara. Bili Bob krenu bez izvinjenja, a tip mu dobaci predlog koji je uključivao jahanje njegovog velikog dečka.

E, to je već bilo nešto o čemu je vredelo prodiskutovati. I sve bi se možda završilo na retorici da tip, pešovan od glave do pete, nije masnom crvenom jezičinom oblizao usne. Koljač u bulju, nabiguz, derpe, čmarni prepadač, topdžija, furundžija, Bili Bob je za određene reči imao čitavu paletu sinonima - homoseksualac svakako nije spadala među njih. Tada je rešio da polomi ama baš svaki beli zubić u tim prljavim, kuropušačkim ustima. Što mu je prilično dobro pošlo za rukama.

I eto ga sada, ograničen u ćeliji tri sa dva, otečenih nogu u nerazgaženim kaubojkama na pet minuta do ponoći koja odvaja petak od subote, i hiljadama svetlosnih godina daleko od Venisinog međunožja. Što mu je najteže padalo. Ali sve navedeno nije ni prineti neprijatnosti koja ga je čekala kada šerif Retborn bude ujutro dovukao njegovog ćaleta. Batine će biti blještavije od vatrometa za Četvrti jul, to sledovanje je bilo zagarantovano, ali to neće biti ništa spram onoga što će ga snaći kada matori sazna da je drpio pare iz kuće. Tako mu svih svetaca, oplavljivanje će biti dugoročan aranžman između matorog i njega, a dospele kamate naplaćivaće se tokom cele godine uzduž i popreko njegove guzice.

Iz mračne sadašnjosti, i razmišljanja o još crnjoj budućnosti, trže ga zvuk nalik na ropac. U ćeliji do njegove, komfornoj i zasnovanoj na sličnom aranžmanu, noćenje bez doručka a sobna usluga po potrebi, jedan od onih ljudskih otpadaka, koji se leti mogu videti kako se muvaju oko mosta Mrtvih poljubaca, pokušavao je da se okrene u snu. Tek tada je postao svestan mirisa koji se podizao sa skitnice - jak amonijačni vonj beše dominantna aroma. Ispod toga, latentno se širio smrad povraćotke i izmeta, a ako biste pošli još... ne, nije želeo o tome da razmišlja. Već i ovo je bilo dovoljno za uzmak na samu ivicu kreveta. Ali dalje se nije moglo i Bili Bob pokuša da se natera da diše kroz usta. Misliće na nešto drugo, nešto što će mu skrenuti pažnju; misliće na Venis. Samo što to nisu bile utešne misli. Kučka je vrlo verovatno stenjala pod nekim baš u ovom trenutku, a ime Džimi Džo mu je bilo prvo na umu. Setio se da su njegove utešne ruke bile oko njenih ramena, uzdrhtalih od plača, u trenutku kada su ga odvodili. Kučka! Smrdljiva kučka!! Platiće za prevrtljivost, i ono, kako beše, reč mu je bila na vrhu jezika, ali će lojalnost ostati da počiva kao ostaci nekog gorkog ukusa jer ga je iz razmišljanja prenuo glas.

"Ubio bih za jednu cigaretu."

Bili Bob pogleda preko ramena u pravcu glasa. Njegov vlasnik bio je izvaljen na ležaju, leđima podupirući zid kao da je očekivao da će se ovaj srušiti na njega. Senka koja je prekrivala čoveka bila je duga i mogla su se nazreti samo dva oka koja su fiksirala jednu tačku na Bili Bobovom čelu kao lasreski zrak snajpera. Privikavajući se na mrak, Bili Bob opazi da se guste, ukovrdžane dlake na bradi lagano talasaju. Prizor je bio čudan, čula su se igrala sa njim, mislio je on, ali na trenutak se mogao zakleti da je talasanje brade poticalo od nečega iznutra, kao da je poslužila pacovima za gnežđenje. Bili Bob pođe rukom ka džepu jakne u kojoj se nalazila polupopušena paklica, ali se predomisli: "Moraćeš se zadovoljiti ubistvom."

U deliću sekunde prosjak je bio na nogama, ščepavši rukama šipke koje su delile prostorije ali ne i privatnost. "Znam da imaš cigarete, pederu mali! Video sam te kada si pljugao. Nisi svestan da te posmatram otkako si ušao."

Bili Bob se našao zatečenim, skitnica i nije bila toliko stara koliko se činilo u senkama koje su skrivale crte realnosti, i ovo ispred njega nije moglo da ima više od četrdesetak godina koje su se presijavale u tim nemirnim, inteligentnim očima. Očima koje su sekle pogledom u kojem je bilo nečeg zastrašujućeg. Konačno je prvo iznenađenje otišlo niz zatvorske zidove i Bili Bob je bio spreman za kontru.

"Možda ih i imam, ali ne vidim zašto da ih delim sa tobom, Robinzone", reče on i nasmeši se. Smešak je poticao od sigurnosti koju je stvarala čelična barijera.

"Sapatnici poput nas treba da podele patnju na deliće koje će lakše svariti", reče tip trljajući čelom o šipku. Bili Bob je posmatrao lice okovano gustom bradom koja je počinjala na obrazima, a ono malo vidljive kože bilo je prekriveno prljavštinom. Lagano je pripalio cigaretu i bacio šibicu u pravcu prilike.

"Jedino što od mene mo'š dobiti", Bili Bob napravi pauzu i otpuhnu dim, tempirajući trenutak, "to je buljanfer pun šimika."

"Ako poželim, mogu ih i sam uzeti", reče skitnica, nimalo impresionirana izrečenom pretnjom.

"Nisam znao da delim ćeliju sa Dejvidom-jebenim-Koperfildom", reče Bili Bob. "Šta ćeš učiniti? Pretvoriti se u dim?"

"Ni sam nisi svestan koliko si u pravu", tiho odgovori prilika.

Bili Bob se prepusti cigareti, odustavši od razgovora koji nije imao nikakvog smisla. Skitnica je posmatrala dečaka koji više nije obraćao pažnju na stvaran svet oko sebe, pogotovo ne na čoveka sa one strane rešetke.

I, možda je baš to bila inicijalna kapisla za ono što je usledilo. Olakšati se unutar ovih zidova normalno je koliko i šutnuti psa koji vas je zamenio za banderu. Ali uraditi to u susednu ćeliju, i to na predmet obožavanja, udarac je na ego koji nosi jasnu poruku. "Jebote!" Bili Bob skoči na noge, zapanjeno posmatrajući popišane kaubojke koje će otplaćivati jako dugo vremena. Skitnica zakopča pantalone i izvali se na ležaj kao da se ništa nije dogodilo.

Platićeš za ovo, tako mi svega nateraću te da se pokaješ, Bili Bob u mislima izreče pretnju.

Negde pred jutro dopustio je da san preuzme kontrolu nad uzdrhtalim srcem, probudivši se kada su ključevi zazveckali a glas njegovog matorog poručio: "Ima da te oplavim, dečače. Ima da te oplavim i to dobro."

Ćelija pored, bila je prazna.

Verovanja ste da odrastao čovek ne može biti kažnjavan poput balavandera i, naravno, takav način razmišljana doveo bi vas u zabludu. Za Bili Boba, sledećih nedelju dana bili su putovanje prostranom teritorijom poniženja sa nepredvidivim razrešenjem koje je odlagano iz nastavka u nastavak. Nakon svega je dolazio svinjac, i korak pandemonijumu bliže, bez preterivanja mu se činilo. Ali sve muke imaju svoj kraj, pa i njegove, naposletku ostaje samo da se sačini spisak onih kojima sleduje osveta; taj račun sa upisanim iznosima plaćanja već je postojao u njegovoj glavi. Sada je bilo vreme za naplatu dividendi i, zašto to ne priznati, obračunavanje zateznih kamata onima koji su prekoračili rok plaćanja. Džimi Džo i Venis baš su zgodan par, prepričavali su unaokolo. Golupčići će dobiti svoje, po tom pitanju odavno je bio usvojen konsenzus, ali nisu bili prioritet u ovom trenutku vremena.

Sačekao je da zvuci u kući zamru do granice tolerantnosti, ne obazirući se na one koji su poticali od paralelnog života koji počinje sa dolaksom ponoći, i iskrao se kroz prozor. Do Mosta Mrtvih poljubaca trebalo mu je pola sata ubrznog hoda i jedna cigareta u paklici manje. Kada je stigao do građevine od isečenog kamena koja je služila tek toliko da premosti Korvik, na tom mestu plitak do članaka, bio je znojav i zadihan. Blato je govorilo kreketom žaba i zujanjem insekata. Bili Bob se zavuče ispod luka i nabasa na mokre kartone, poremetivši privatnost privremenog smeštaja onima kojima se sudbina cerila u lice. Na trenutak se osetio kao uljez jer ovo je, sasvim je moguće, nečija dnevna soba a on je stupio u nju bez poziva, ne obrisavši đonove cokula o izvezene reči dobrodošlice. I taj intenzivan smrad, sigurno je poticao od truljenja mokrih otpadaka, nadao se on. Skitnica je bila negde blizu, govorila je izvesnost, i on navuče ručno navareni bokser, zaplivavši u tamu pod lukom. Opsovao je kada se spotaknuo o nešto, kajući se što nije poneo baterijsku lampu koja bi njegove oči učinila fleksibilnijim za senke i ono što bi u njima mogao pronaći. Bili Bob ponovo izgubi korak, a gomilica pod njegovim nogama oglasi se gunđanjem.

Dečak se obruši na ležeću priliku i poče da udara nasumično, deleći bubotke i levo i desno, poput boksera koji je rešio da privede predstavu kraju. Jedan precizno usmereni udarac pogodio je skitnicu u čelo i nešto krvi prsnu u malom vodoskoku. Prilika prestade da ječi; sada se čuo samo mrmor i nepovezane reči koje su očitavale litaniju milosti. Ali milost je odavno spakovala svoje stvari i napustila Bili Bobov um, prepuštajući svoje mesto u pansionu urnebesa nekim drugim osećanjima. Iz sklupčanog tela više nije dopirao nikakav zvuk, i Bili Bob iskoristi taj trenutak da iz džepa vijetnamke izvuče upaljač. Kada ga kresnu, prinese ga bliže i razgrnu ćebe Vojske spasa u koje je prilika bila umotana.

Bio je to skitnica, svakako, ali ne njegova skitnica. Bili Bob se podiže, još uvek zadihan od gimnasticiranja, i možda sasvim malo razočaran, a onda se nešto pomeri u senci. Isprva je izgledalo kao obična fleka od mokraće, trag kojim je neko obeležio teritoriju ili se jednostavno olakšao. Da, bio je to sasušeni urin, ali ovaj je poprimao oblik i klizio po zidu poput senke čiji vlasnik hoda tamo-amo. Nesposoban da napravi korak na bilo koju stranu, Bili Bob se nekontrolisano olakša u pantalone, posmatrajući kako se senka morfuje. Konture su postajale sve jasnija slika u kojoj su se već mogle nazreti oči; a te oči bile su tako poznate.

"O, Hriste!" zavapi Bili Bob kada su se obrisi skitnice materijalizovali na granici između agregatnih stanja. A onda ta senka spusti poljubac na Bili Bobove uzdrhtale usne svojim nematerijalnim, od istečenog urina formiranim ustima.

"Poljubi ga jednom i za mene, poljubi ga jednom i za mene!" vrištao je pretučeni skitnica kroz polomljene zube, hvatajući Bili Boba za gležnjeve u nameri da mu onemogući svaku pomisao o bekstvu. Ali utešne misli o izbavljenju odavno su napustile Bili Bobov um, dok su ga usta prekrivala poljupcima. Jedan podaren u oko, blag dodir ljubavnikovih usana, i očna jabučica je napustila svoje ležište lako kao obična ping-pong loptica koju je odneo jezik. I drugo, za laku noć i ophrvavajuću, utešnu tamu. Pre nego što će preći na Bili Bobove mladalačke, sočne usne, britva-jezik se zaustavi na njegovim ušima, uzimajući jedno po jedno. Nos će ostaviti za kraj, tu ukrasnu poslasticu, pošto iskopulira sa svakom tačkom na toj prekrasnoj, barušanstom kožom presvučenoj lobanji. I te usne nastaviše da ga ljube, sve jačim intenzitetom, dok je jezik ispitivao doline i bregove na Bili Bobovom licu.