Dragan Bošković
Dve glave Jovana Krstitelja

 

jovan krstitelj
 
Obučen u skerlet
sinoć sam probao ljudsku kožu
: imala je ukus raspeća.
Neko je rekao
: hoćeš li i sebe
: i zadatu reč
preseliti sa zemlje na nebesa?
 
Da bi naše živote učinili značajnijim
na toksikologiji govorimo latinski.
Za jedan nastup
na toksikologiji striptizeta može da zaradi i milion maraka.
 
Za rođendanskom večerom
Moglo se čuti
: ko ti reče da si go?
: ne, nećete umreti.
: krv brata tvoga vapi ka meni.
Između ostalih poslastica
na trpezi je bila poslužena i glava Jovanova.
Na sicilijanski način.

 

oznojeni šampioni
 
I reče Jahve, Bog
: čovek će ostati bez jednog rebra
: mesec će iscuriti kao oko
: pred boj, oficiri će biti grozničavi od nestrpljenja.
 
I reče Jahve, Bog
: u dužinu, tvoja korablja će biti trista lakata
(: munja je bljesak očnjaka)
: uzaludno ćeš igrati žmurke sa dvoglavim Pretečom
- dok broji do sto
sa dva oka će žmuriti
a sa druga dva će te nišaniti.
 
I tako, bi veče, pa jutro, dan današnji.
I tako, reč Boga
kao giljotina
postala nam je izgovor za sopstvenu velikodušnost
: kukuta kojom se niko više ne truje.
I posle ovog potopa
razgovor nam odseca desno uho.
Ovog jutra
novi dan nas pesnicom vraća u krevet.
 
Kao oznojenim šampionima
: koji su na nogama izdržali svih petnaest rundi
ovog jutra
krilima nam tapšu anđeli sa ekrana.

 

rodoslov
 
Od stvaranja sveta
zemlja je telo
: sa velikim ožiljkom na desnom boku
nebo je list knjige koji će me šamarati
: ko stvori taj porok : lutanje to : ko?
moja koža je autorski katalog
moj skelet je starac bez krune.
Od stvaranja sveta
brat sam Juvalov
: od njega se narodiše gudači i svirači.
 
Od stvaranja sveta
kada vetar zadigne suknje ženama
na kolenima im piše
: a Petru se rodi Ilija, usta Jahvina
Iliji se rodi Vuk, srebrnih pluća kao notorni pušači
Vuku se rodi Mihailo, Kajafin zet
Mihailu - Blažo, koji je na streljanje išao kao u javnu kuću
Blažu - Blagoje, mozak koji se bori sa samim sobom
Blagoju se rodi Dragan, i on će umreti od infarkta
Draganu - Zaharije, kome u venama odjekuju crkvena zvona.
 
Jedi i beži
jer
: ne nađe se više od deset pravednika.

 

videh boga i još živim
 
Još jedna noć bez zenice u oku
još jedna metafora na putu za Damask.
 
Razgovaramo.
Na patosu leži moje umrtvljeno telo
plimom proteklog dana izbačeno na ovu obalu.
Zovu te El Roi : Svevid Bog.
 
Kažeš
: zamisli da su u savršenom prezentu
isklesali tvoj kip umesto Stefanov.
Kažeš
: možeš li da se setiš imena poslednjeg od svih pesnika
nedaleko od reči da se setiš sopstvene smrti.
Bio si odraz u vazduhu sa Pilatovim likom
: pranje ruku samo je zalog lepog vaspitanja
bio si veliki sveštenik kome od jeda varniče kosti.
 
Zovu te El Roi
jer rekoh
: videh Boga i još živim.
Jer rekoh
: bio si suviše naš da te ne bismo ubili
suviše naš.

 

grbavi monah
 
Spavajući u kaputu
plovim nasukanim jedrenjakom
i presrećem galebove praznih stomaka.
Ponekad čujem
: umesto lepote neka bude žig.
 
Kada zahvatim vodu iz mora
pretvori se u sok od jagode;
kada jedem sa obućom na nogama
hleb iz tostera kaže
: knjige neka su ti u ustima med
u utrobi oganj;
kada priznam koliko mi znači Fuga smrti
tada odjekne
: zmija beše lukavija od svih zveri što ih stvori Jahve
: nesanici ne poveravaj svoj bol.
 
Na fotografijama
koje voda ujutru izbaci iz snova
vidi se grbavi monah sa klovnovskim nosom
: asketa koji je otišao dalje od Boga
: besomučnik koji laje ispred zidina Jerihona.