- Karl Denis
Bog koji te voli
-
-
-
- Svećice
-
- Kada na rođendan svoje bake ugasiš svećicu
- u znak sećanja na nju, mogao bi da ugasiš jednu više
- za nekog ko je nikada nije sreo,
- za čoveka koji je možda došao da nađe posao
- u gradu u kome je ona živela i nije ga našao.
- Zamisli ga kako jednog jutra šeta parkom
- Ophrvan bolom
- da se osveži pre nego što krene dalje.
- A onda na šljunkovitoj stazi primeti ostatke
- flaše napravljene od zelenog stakla
- na koje će tvoja baka, još uvek devojčica, zgaziti
- kada bude bosonoga pobegla sa školskog izleta
- ukoliko se on ne sagne, podigne ih i baci u kantu za otpadke.
-
- Da bi ugasio svećicu za njega
- ne treba da misliš da bi posekotina bila duboka,
- bila bi dovoljno duboka da je zadrži kod kuće
- te večeri kada upoznaje Helen
- koja će uskoro postati njena najdraža prijateljica,
- a čiji će brat Džordž, trideset godina kasnije
- dati zajam tvom dedi da njegova prodavnica cipela ne propadne
- u periodu velike ekonomske krize.
- A njegov sin, tvoj otac moći će da ide u školu
- gde će se njegova ljubav prema učenju i radu raspiriti
- a kasnije plamteti u tebi.
-
- Zahvalnost prema trudu svog oca
- pokazaćeš svećicama koje za njega gasiš.
- Ali zašto danas ne bi, za promenu, ugasio svećicu
- za čoveka čije ti je ime nepoznato?
- Zapitaj se na trenutak da li je umro kod kuće
- Sa prijateljima i porodicom ili sasvim sam na ulici.
- Da li je na samrti bilo nekog ko je sedeo pored njega
- i držao ga za ruku, da, za ruku.
- Vreme je da zamisliš zagrljaj.
-
-
- Neverovatna priča
-
- Daleko odavde u mogućem svetu
- čvrsta vladavina dinosaurusa
- nije iznenada, neočekivano nestala
- deset milja od mesta sudara
- sa asteroidom ili kometom.
-
- Prašnjavi oblak tamo ne bi mogao da pomrači nebo
- Sve dok ne nanjuši deo biljnog carstva
- I deo životinjskog carstva
- I brojne hranitelje među njima
- Kao što je to moguće u drugorazrednom holivudskom filmu.
-
- Tamo dinosaurusi upravljaju kokošarnikom
- A sisari, primorani da se stalno skrivaju,
- Preživljavaju samo kao kepeci.Nema vremena za grananje
- Koje vodi do nas. Ni jedan od naših krovova ili igloa,
- Crkava ili silosa neće se rasuti po pejzažu,
-
- Ni škole ni zatvori. Ni jedan jedini trem
- Na kome možeš da sediš kao što sada ovde sediš
- Dok pišeš Marti da si progledao
- I da si upkos mogućnostima za preobražaj
- Ostavio daleko za sobom doba sumnje.
-
- Tamo, u mogućem svetu, tvoje''da''
- Znači isto što je uvek i značilo, ''Ko zna?''
- Tvoje ''možda'' znači da su tvoje sumnje goleme.
- Marta ne veruje ni u jednu rečenicu dok čita tvoje pismo
- U senci vrbe koja nikad ne bi preživela
-
- Ledenu zimsku oluju.U mogućem svetu ružičaste
- Ptice se ne vraćaju u kućice koje si za njih napravio
- Spremne da za nedelju dana spadnu na težinu komarca
- Dok Marta dovršava pismo koje tamo nikada
- čak ni u ludilu ne bi ni počela.
-
-
- Prorok
-
- Nikada nećeš biti prorok ukoliko, kada ti stigne poziv
- da propovedaš u Ninivi, pobegneš brodom kojim je Jona pobegao
- za Tartiš, bojeći se kao on ljudskog besa -
- da li će ljudi slušati zakon koji će za trideset dana
- srušiti njihov grad u svoj svojoj slavi.
-
- Morska oluja koja je požurila Jonu
- Neće požuriti tebe
- Niti će ogromna riba čekati da te proguta celog
- Niti će te držati u mraku dok se tvoje raspoloženje
- ne promeni iz straha u zahvalnost i ti poželiš da služiš.
- Ne. Iskrcaćeš se bezbedno na Tartiš i naučiti jezik
- dobićeš posao u računovodstvu pored luke
- oženićeš se i odgojiti porodicu na koju ćeš biti ponosan
- u kraju ne suviše goropadnom za udobnost.
-
- Ako želiš da budeš prorok prvo moraš da slušaš.
- Ne smeš se obeshrabriti ukoliko stigneš u Ninivu posle ponoći
- pešice, jer ti je magarac pobegao sa svim prtljagom
- a pošao si kad je sunce izašlo.
- Moraćeš da potražiš sobu u najjevtinijem hotelu
- i da se prevrćeš čitave noći na dušeku punom vašaka.
-
- Jona je toga pošteđen.U svega tri rečenice
- On skače sa svog magarca, govori glasno i skreće pažnju na sebe
- dok će tebe dok propovedaš sledećeg dana na kiši
- u bučnom uglu ignorisati i izvikati trgovci stare odeće i
- prodavačice ribe, a dečaci će ti se rugati zbog akcenta.
- I onda ćeš nedelju dana provesti u zatvoru zbog narušavanja mira.
- Dok sediš u tamnici mračnijoj od kitovog stomaka
- imaćeš vremena da se zapitaš da li je putovanje velika grška,
- volja božanskog glasa,
-
- Misija mašte. Jonina najveća pritužba je
- da je Bogu, kada se ljudi pokaju i traže oproštaj
- drago da im oprosti i ukine Strašni Sud
- određen u proročanstvu, ostavljajuči tako proroka
- da izgleda kao budala. I onda Bog polako objašnjava
- kako je pogrešno želeti da se ovakav grad spali
- kako bi prorok trebalo da se oslobodi budućnosti
- a ne da je predviđa. Ali tebe će ostaviti da se pitaš
- zašto je tvoj grad pošteđen kada su svi jednaki
-
- Niko u kuhinji koju otvaraš,
- osim dvojice ili trojice najgladnijih
- neće biti dovoljno zahvlan na supi da bi slušao
- kako ćeš im promeniti život.
- Biće teško poverovati da su preostala desetorica rođaci
- koji bi bili dovoljni da spasu Gomoru da ih je Avram pronašao.
-
- Moraćeš iskreno da im kažeš da ne umeš da objasniš
- zašto Niniva još uvek postoji iako se nadaš da ćeš naučiti
- na nogama proroka koji možda upravo sada
- okreće svog magarca ka Ninivi.
-
-
- Izlazak sunca
-
- Acteci, možda, ipak nisu bili tako okrutni
- Mada su verovali da sunce neće izaći
- Ukoliko oltar boga sunca ne zamiriše
- ljudskom krvlju. Možda je njihova predstava obaveze
- bila stroža od naše. Kako bi se odužili suncu
- što im je darovalo žito do žrtvujući živote
- mladih i srećnih ljudi i žena?
-
- Jer bogu koji ne očekuje žrtvu,
- Koji je srećan da daje pre kao roditelj
- nego kao neko ko pozajmljuje
- sve dok mu pokazujemo da je to dragoceno -
- ta ideja nije bila racionalnija od neke druge
- niti će objasniti katastrofu
- iako se kasnije pokazala kao stvarna
- kao i drugi veliki pronalasci, kao poluga i točak.
-
- Oni su bili samo simbol prvih plodova na poljima
- Samo prvorođeni u stadu jaganjaca
- Žrtvovani u Hramu uz zvuke pesme.
- A kada su Rimljani srušili Hram
- Rasuti vernici stali su uz boga
- Koji je bio rad da pođe s njima u izgnanstvo
- Da se odrekne svojih bogatih obroka
- Zarad činije graška i sočiva
- ostaviljenoj pred vratima udovičine kolibe.
-
- Pošto je bog bio tako odan,narod je bio spreman
- da mu oprsti nemogućnost da ih zaštiti,
- preuzimajući krivicu na sebe.
- I nije li im to što su odbili da bace senku
- na njegov ugled donelo još jedno zrno oproštaja?
-
- Kušali su njegovu volju u danima kada im se zakon činio
- kao breme, a ne kao blagolov, ali bi do uveče radili
- na svoj način, gunđajući, i ponovo prhvatajući.
- I uveče, umorni od rada, čvrsto su spavali.
- A kada je bog sunca kome se nisu kanjali
- Ustao, u mraku sam nahranio konja
- kako mu je to njegova sunčana priroda nalagala
- i pokrenuo svoje zlatne kočije
- oni su i dalje mirno spavali.
-
-
- Bog koji te voli
-
- Teško je bogu koji te voli
- da razmišlja koliko bi srećniji danas bio
- da si mogao da sagledaš svoje brojne mogućnosti.
- Mučno mu je da te posmatra kako se svakog petka
- vraćaš kući iz kancelarije zadovoljan svojim radom -
- tri dobre kuće prodate porodicama koje to zaslužuju -
- znajući tačno šta bi se dogodilo da si izabro drugi fakultet,
- znajući da će cimer koga bi ti dodelili
- raspiriti u tebi beskrajnu strast
- svojim vatrenim razmišljanjima o slikarstvu i muzici.
- Bio bi to život trideset puta bolji od života koji živiš
- na bilo kojoj skali zadovoljstva. A to je strašna bol
- za boga koji te voli.
- Ali čovek pun razumevanja kao ti to ne želi,
- čovek koji pokušava da poštedi ženu dnevnih razočaranja
- Kako bi ona sačuvala ushićenost za decu.
- A da li bi želeo da ovaj bog uporedi tvoju ženu
- Sa sa ženama koje bi upoznao na nekom drugom fakultetu?
- Bolelo bi te i da zamisliš kako taj isti bog usmerava razgovor
- U kome bi uživao mnogo više nego u razgovoru na koji si navikao.
- I zamisli kako bi se ovaj brižni bog osećao da zna da bi neki drugi čovek
- udovoljio tvojoj ženi više nego što ćeš ti ikada moći
- čak i onda kada se najviše trudiš.
- Možeš li da spavaš noću verujući da takav bog
- korača svojom oblačnom sobom opterećen mogućnostima
- kojih si pošteđen neznanjem? Razlika između onog što jeste
- i što je moglo biti, biće u njemu
- čak i pošto prestanu uzbuđenja,čak i pošto nazebeš
- jer si trčao po snegu po jutarnje novine
- gubeći tako godine koje je bog koji te voli
- primoran da zamisli scenu po scenu
- ukoliko ga ne spasiš tako što ćeš ti njega zamisliti
- ne mudrijeg od sebe, ne kao boga, samo kao prijatelja
- ne bliskijeg od onog koga si sreo na fakultetu,
- onog kome nisi pisao mesecima. Sedni večeras
- i piši mu o životu o kome možeš da pričaš s pravom
- o životu čiji si svedok
- o životu za koji znaš da je život koji si izabrao.
-
-
- Razlike
-
- Svet neće biti drugačiji samo zato
- što sestre bliznakinje pokušavaju
- da razreše razliku oko salveta svađajući se
- u Kaufmanovoj prodavnici platna-
- da li je boja koju je jedna od njih izabrala ljubičasta
- isprano ružičasta ili boja lavande. Nema razlike.
- Ali to nije razlog da se ovaj razgovor smatra beznačajnim.
- Važno je da ljudi prave razlike
- Da žele da se njihove reči tesno uklapaju u njihovu pojavu.
- Zašto bi njih dve čekale da dođu kući i vide
- da li salvete odgovaraju tanjirima koje im je baka poklonila davno
- još za dvadeseti rođendan. Zadovoljstvo je čuti njihov razgovor
- kao što je zadovoljstvo čuti ljude u muzeju
- kako raspravljaju o tome koliko je najbolji pejzaž renesanse
- blizak njihovom iskustvu ili bi bio blizak da slika nije
- mestimično potamnela i naprsla. Trebalo bi li je smatrati
- dobrom, vrlo dobrom ili izvanrednom? Svet zbog toga neće biti
- drugačiji ali rasprava nije beznačajna. Svi će se složiti
- da je boravište lepog tako blizu trenutku.
- Prošle večeri smo vodili zanimljiv razgovor o Vermer
- Mada je moja prijateljica Ramona skrenula s teme
- Smišljajući kod kuće svoju teoriju o tome