Sibelan Forester
Suša

Nije bilo ni kapi kiše od ranog maja.

Sećanje na vlagu još je živo,

trava i lišće još sočno zeleni -

samo korenje polako prelazi u jantar.

Zemlja se skorela u zgužvanu krastu,

i ako je dotakneš prstom

ili zgnječiš petom, rastelovljuje se

u najfiniji prah - u same molekule.

Čestice su dovoljno fine da se udahnu,

ispunjavaju pluća, ulaze u krv.

 

Tela pokrivenog drevnim prahom

pretvaram se u kip, hladan i bled

i neporecivo suv. U ime susreta

u nekom drugom milenijumu (rasprslo komađe

onog što bejah, zakopano u zemlju -

iznenadni kameni nalaz pod oštricom pluga,

ispod običnih tvrdih suglasnika

koji se podaju tvom vičnom dodiru) - smatraj

ove relikte drevnom slomljenom boginjom,

lica iznošenog do svilastog sjaja, predmetom

nekog neodgonetljivog poklonjenja.

 

Maj 2002

Novi Sad

 

Prevod: Draginja Ramadanski