Draginja Ramadanski
Knjiga

Kao i uvek, tačnije poslednjih dvadesetak godina, odsedala je u istom hotelu. Treba reci da je svoja mala velegradska zadovoljstva, otprilike jedno u mesec dana, plaćala iz skromne ušteđevine. Put, noćenje, danguba. Ni prtljag nije nosila. Neki muževi imaju razumevanja za takve potrebe.

Ovoga puta nije bilo nijedne slobodne sobe.

"Pa dobro", smilovao se recepcioner i pružio joj ključ.

"Koji sprat?"

"Lift Vam ide do petog a onda nastavite pešice."

Još je doviknuo da danas nema vode i da se ne nervira jer može da stigne svaki čas.

Ispostavilo se da vrata sobe nisu zaključana. Otvorila je prozor da napravi promaju. Mora da je bila prilično bučna, jer je ekipa radnika na skelama, sa susedne zgrade, prekinula rad i pogledala u pravcu prozora. Izvirujući, shvatila je da se radi o jednoj od onih soba, za neizbirljivo iznajmljivanje. Uostalom, i krevet je bio razmešten.

Ona odiže tešku staklenu pepeljaru, pod kojom se nalazio svežanj novčanica i ovlašno izvuče nekoliko njih. Ravno tri stotine, ispostavilo se posle.

Kniževno veče je odlično uspelo. Evo i nje kako se tiska ka gomili knjiga koje je izdavač izložio prodaji, i kupuje Strašne ljubavne priče. Oborenog pogleda staje u red za potpis.

U sledećem magnovenju stoji pred hotelskom sobom.

Noć je provela s knjigom.