Laura Barna
Hermafrodit u crvenoj majici

Za AJ

Kada je hermafrodit u crvenoj majici konačno odlučio temeljito da pretumba svoj život bilo je leto, mesec jul (možda ipak nije naodmet više preciznosti u ovom slučaju, dakle - kišoviti jul), gungula oko predsedničkih izbora uspešno je okončana, toliko uspešno da bi valjalo reč gungula svakako zameniti rečju formalnost, elem, predsednik je ustoličen, na tronu stamen kao hrast, vuk sit, stado na broju, zadovoljno, i te kako, zadovoljni trljkaju otečene šapice, a kiša rominja li rominja, pravo vreme za sovu i ševu, uporne su dangube u svojim metaforama, ali hermafrodit u crvenoj majici ne dâ se olako omesti vremenskim pogodama, jer njegova odluka je konačno čvrsta i neopoziva: pretumbati život po svaku cenu, postaviti ga ako treba naglavačke, iseći mu rukave na froncle, razderati postavu, neka poispadaju zaostale bajate mrve, doduše odsvukuda proviruju končići u neredu, ali ne haje on za detalje, nimalo, nije neka cepidlaka, uostalom nakana je nakana, a dokoličarenje mu ionako nikada nije polazilo za rukom, ali kud za rukom? pitaće se nesumnjivo ljubopitljivi hermafrodit u crvenoj majici, zatečen jezičkom nelogičnošću, dobro, možda bi na ovom mestu više odgovarala imenica misao, kazala bi ona pomirljivo, dakle: polazilo za mišlju, tako bi to on, glasno, bez ustezanja; elem, mogao bi za početak, uvodno u korenite promene, da odšeta do Kalenić pijace, kupi majoran s busenom, zasadi ga u nakupljenom tresetu i blatu u oluku na svojoj mansardi, snalažljivost i štedljivost su njene najizrazitije karakterne crte, zavidan je, još kad majoran zamiriše punim listom, podstaknut avgustovskim suncem (avgust bi po svoj prilici ove godine mogao biti peskovit), i svojim opojnim mirisom smesta neutrališe vonj buđi zaostale od kišnog jula, potre svaki pomen na sudbonosni prekretnički jul; no, gle! upravo hermafrodit u crvenoj majici uvlači ruke duboko u džepove, prethodno je vlažnim prstima zagladio razdeljak do sjaja, neposlušan je i uporno se kostreši, ni levo bi ni desno, taj bi po svom, osobenjak (razdeljak), duma hermafrodit u crvenoj majici, prozbori pokoju s njime (razdeljkom), jer razgovarao je on i sa svojim stolom od bledog limunovog drveta, kupljenim u uglednoj antikvarnici u Nušićevoj, prethodno ga je dobro njušio, onjušio, pucnuo potom triput kažiprstom o uglačanu površ, oslušnuo, i kratko odbrusio: jebem li ga, kupujem! (sto), i sad već hitrim nagascima odlučno zamiče niz Petrogradsku, pretrčava između automobila Ulicu Maksima Gorkog, ruke i dalje drži u džepovima iako bi mu u ovoj jurnjavi dobro poslužile za održanje ravnoteže, gega se nesigurno, posrće, psuje, pljuje, šeprtlja je, pa to je, znoj mu probija na plećima i grudima u isti mah, ali crvena majica je ionako mokra od kiše i za nijansu je već tamnija, a miris muškog znoja vazda ju je terao da podvrisne na sav glas: maaajmuuuniiii! ali pokorno oćutkuje, suzdržava se, ne bi da omete konačno čvrstu nakanu, visoko je izdigla glavu, zapušila nosnice vrškom kažiprsta, gleda pravac u nebo, kiša mu mokri lice, očas je mokra, zastaje kraj prve tezge i pita: majoran? (dakako, lakonski upit nadopunjava upitnim izrazom lica), možete ga naći na drugom kraju pijace, gospođo/gospođice, odgovara mu žena sa stručkom celera udenutim za uvom, mršava je i ispijena i glava joj nalikuje na jalovu baštu, misli, a celer? mogao bih, eto, da zasadim i celer, miris mu je kudikamo oporiji, šta mislite o tome? propitkuje dalje; gospodine/gospodičiću, ne držimo celer sa busenom, odgovara žena nezainteresovano; primećuje kako bašta na ženinoj glavi sad deluje žalosnije, celer je iznenada uvenuo, ovio joj se oko golemog uva i on zapravo shvata da je žena stručkom celera prikrivala goleminu sopstvenog uva; a da joj predloži, sasvim dobronamerno dakako, da promoli glavu na tren ispod nadstrešnice, pusti da joj pokretnu baštu ospe kiša, živnula bi, nabujala, smesta okorovila, bez ikakve sumnje, sve bašte ožive na plahoj letnjoj kiši; divne su ove letnje kiše, kaže; eto ga, nesrećnik, opet konstatuje umesto da predlaže, prokleto je neodlučan, misli ona unervoženo, dok on nadmeno izvija glavu u nebo, i izvio ju je toliko visoko da više nije mogao da prati svoj usporeni hod, nagaža nasumice, ne mari, ionako mu je svaka stopa ove pijace dobro poznata i njome bi mogao hoditi i zatvorenih očiju ako ustreba, i upravo hodi, provija se između tezgi kao avetinja, primećuje ushićeno, visočiji je za glavu od ostalih kupaca, što je dobro, odlično! misli i raduje se, visina svakako doprinosi sveopštem utisku, stvara prividnu nadmoć, što je u okolnostima pod kojima je čvrsto odlučio da pretumba svoj život naglavačke i započne sve ispočetka, valjano, pozitivno olakšanje, i zadati naum bi mogao konačno da započne.

Ništa od tvoje čvrste i neopozive nakane, znala sam, besna je sad i frkće; on bi rado da ćuti, ne progovori ni reč, lakše mu tako; dok kiša pada još jačim pljuskom, crvena majica već počinje da pušta boju, naočigled bledi i stanje stvari menja predvidiv tok, te tako sledi i ovo: hermafroditu se crvena majica naprasno izobrazila u bledoružičastu, naslućujete, nije kupio ni majoran, iako je bio čvrsto nameran, jer je samouvereno poverovao da mu je poznat put do tezge na kraju pijace na kojoj se prodaju začinska bilja s busenovima, još je bio ubeđen da može on to, onako, i zatvorenih očiju ako ustreba, razumljivo, glavu ne bi nipošto da spušta, ono, najpre zbog efekta proizvedenog visinom; a kad već nije kupio majoran, uzgred mu i majica izbledela, ne vredi uopšte da započinje s pomenutom pretumbacijom; kiša je kao za baksuz stala i što se njega tiče avgust slobodno može da počne, ovog trena ako zaželi, sled stvari ionako je izgubio sudbonosnu nit, udenula se kukavica u pogrešu ušicu; majoran, origanum maiorana, mažuran, tej od majorana preporučuje se radi olakšavanja disanja, majoran, samseg, majoran, upotrebljuje se za spravljanje vode protiv strave, majoran, majoran Ľ ne posustaje u besmislenom nizanju; postaje čak vidno histeričan, što mu pomalo i godi, histerija uspešno zataškava poraz, znao je, ljuta je na samoga sebe, mogao bi da se ugrize za potkolenicu bar, kao besan pas, ostavi trag ugriza do koske, trajan žig u opomen, kako je samo mogla da zanemari tako važnu stvar, prenebregne ishod, bude nesmotreno samouverena, i, konačno, stanje stvari iza kojeg neminovno sledi pojašnjenje s tačkom, ključ: Hermafrodit u crvenoj majici je spisatelj(ica).

Beograd, 16. jul 2004.