Janoš Siveri: U znaku ovna

Raspuklina

 

Strgnemo li pokrivalo svako

zadrhtimo od naprasne muke

u njenu špilju propadamo lako

usisava nas lukavo bez buke

 

Postajemo njene priraslice

dok hranljiva bradavica zija

polipi, alge, meduzice

raskvašena i ljuta turšija

 

Beštija, korov, rak-rana...

ta dokona sablasna drolja

pleše bez najave izvikana

ne treba joj publika bolja

 

Beležim ježenje ljudi

dok ona kači odličja

čempres i platan krase joj grudi

na jednoj grani zaklaćen ja

 

Niko od vas nek ne zeva

na putu izopačenja smo rod

odvlačim svakog što okleva

ko alge uvele brod

 

I nakon cifrastog gesta

mašam se spasa papirnatog

gutljaj vina, zalogaj testa

pa zar nije u tome bog