Želja da se bude rebro (mikroantologija)
Jelena Fanajlova

Blizu četrdesete

osam do deset godina straćenih
mnogo je ljudi što
do vraga teraju stvarnost

slušaju muziku iz Amerike
(koja još uvek bombarduje Jugoslaviju,
kombinujući moćne medije
i ne manje zapanjujuće licemerje)

noću telefoniraju iz drugog grada,
da bi i ti čula.
podešavaju aparat što bolje.
živeti brzo, umreti kao mlad
nije mi to sasvim uspelo, mada je postojala namera
(kako je govorio teča moje drugarice,
kada je dolazio kući posle dva dana,
ni ne stigavši do bakalnice)

ostala je tek nekakva crvotočina.
herojska mladost, romantična mladost, hippy
mladost završava se mizernim dobom
između domaće i divlje životinje, daj bože rađanjem dece,
to jest samoopravdanjem; i naravno posao,
bilo kakav posao, ni bolji ni gori
od drugih, isti oni omiljeni autori i ploče,
vino kao u stara vremena.

Devojke kao i pre žive na drugom kraju države,
Neobuhvatne, baš kao u stara vremena.

1999

Stihovi o ruskoj poeziji

1
Lagane frakcije pisma
Teške frakcije pisma
A šta ti misliš sama
Čija te je ganula priča
Ili žrtva na oltar umeća?

Sopstvena snaga, kao stara koža se svukla

Možemo reći da se radilo o pukoj sreći.

2
Poput slonice rida ili rađa
Na ratište ispraća kao devojka
Ispred tenkova što u optici lebdi
Voshodeći kao vazduh na nebesi

Kao Deržavin što suvom šakom
Bogaljasto premeće kredicu,
Kao Cvetajeva što kao najmljena opirača,
Samo zuri, zuri u tavanicu,

Kao što krše ruke i zavlače se u ćošak,
Kao što sažaljevaju lutke a vole strašila,
Kao što odluče da se smrznu u stepama,
Kao što pokojniku se gleda u lice i kaže:
spi.

Čas osećanja podstiče dobra,
Čas u ludnicu vuče za kosu,
Čas jadnom saputniku uliva
Odvratnost, bes i stid,

Čas zubima, kao snegom,
škripuće u padavici,
Uhvativši boga za bradu,
Čas dete ćuška, čas mačku muči
Pevušeći motiv uličarski.

A kad odštampa lažne dolare
Kao Nastasja Filipovna, nalickana,
Grleći muška kolena dželatska
Otpočinje histeričnu vokalizu.

Poput plemkinje je što slugu obožava
I svoju gospodsku nutrinu izlaže
Spremna da ga, šibama, u vojsku pošalje,
A onda ga kao cepanicu valja
I nemuštog premeće i preklinje
Da progovori čovečjim glasom

Zato što njoj samoj nije dato

3
Mrtvi ne govore. O mrtvima se ne govori.
Govori poslednji prosjak,
Osuđenik na život
I ti
Pruži im zaštitu
Svim tim iskazima
I tako pokušaj da ne oprljiš
Pre svega oči
A ako ti uspe,
Onda ventiliraj tuđa vatrišta
na grobljima, gde večna sja mrzlina

4
Kada se potklobučuje krov,
Kao suva metalna boja,
Naravno da je strašno
Onda su princ i prosjak
Pod jednim plaštom
Tako je mnogo poslova na zemlji
A ti skoro ništa ne rizikuješ
Svojim pilećim mozgom činovnika
U bodljikavom šinjelu mnogospratnice

To mu dođe kao ismevanje
Putnika namernika
Poput kornjače

Što ne hita ali i ne okleva
Samo još malko brže
Kao škripa bez šarki
Kao svet bez vetra
Kao strast bez senke
Kao mahnitost
Kao ono što Crnoj koki šapnu Aljoša