Janoš Siveri: Kraj praznika

Tropa

S rabošem nostalgije na leđima
iz života se povlačiš pomalo.
Šipak ponovnim rođenjima;
zavidna čvrstina! Nije mi stalo.

Osuli me čirevi opako,
– bar da imaju neke hasne.
Na crva se zaboravi lako.
Zato i tvoje utehe kasne.

Nemam kud. Prevaranti, hulje.
Ovog puta imaću strpljenja.
Neka svojski upeče zvezda,

natičem klobuk – mericu ropstva.
Isparava se smrdljiva čoja...
U drugom krugu banka je moja!