Janoš Siveri: Kraj praznika

Kako sam 47 puta ubio Imrea Gotesmana

Sve što sam mogao
sad u ovoj pesmi
od sebe sam dao
časna pionirska.

svaka mi je rima
kao otrov ljuta
srediću te naslovom
četrestsedam puta

smatraš li da sam
mogao i bolje
pljuni pa ostavi
široko ti polje

ako ti je život
makar malo mio
omrazu iz srca
da si isključio

nije to svejedno
Arapin il Jevrej
baš kao ni dunuti
il prdnuti u fenjer

trpen-spasen
poslovica veli
jer budućnost zna
da sneveseli

kosmopolite smo
ali i Mađari
koji od nas ovde
za drugoga mari

pokrij se ušima
ne lupaj ne tupi
i rasteraj maglu
u blesavoj ćupi

nije neprijatelj
onaj što raspali
već ko krišom vatru
pod kućom ti pali

zima je zima
u snegu il vodi
cvokotati treba
onda kad te zgodi

ako se izvučeš
ne gazi svoj ponos
nemoj prestati da
im ideš uz nos
sve dok tebe ima
skidaj svece svima hajkačima