MODERATOROVO PITANJE. Da li postoji, da li je ikada postojala princeza na novosadskom štrandu? Makar onako inkognito. Da nije slučajno proplovila onuda neka prava ili bar lažna kneginja?
SAŠINA PRINCEZA. Ona spada u red mlađanih. Koja još ne razume, već samo naslućuje svet. Dobijala je na tomove ručno pisanih knjiga stihova. A u vreme katoličkog Uskrsa u ranu zoru vazda je pohodio izvesni polivač. Sa svakog putovanja primala je razglednice. Prvo su to bile fotografije sa morskim pejzažima, a kasnije čitave serije posvećene svetskim operskim kućama. Potpisane programske sveske. Za svaki Božić, po pravilu – čestitka sa anđelčićima. I bezbroj pozivnica, za svaki koncert. A na samom kraju – čitulja. Ona je bila princeza koja je to zauvek i ostala.
ŠEKSPIROVA PRINCEZA. Bila je u stanju da sa asketskim mirom sedi pored Šekspira dok on peca (čak je i ime dobio po omiljenom ribolovačkom štapu), čime je zadobila svačije priznanje. Ali nije u zoru, na biciklu, hitala svom vitezu što je zaseo ponad Šodroša, poslednjih sto metara gurajući teturavi bicikl po pesku, već tek u vreme doručka, sa dva sveža đevreka tek kupljena kod pekara. Već i zbog toga je zaslužila oreol mučenice, mada za nju sve to nije bila prevelika žrtva: ponela bi sa sobom Jokaija, koji je upravo dolazio na red (toga se jasno seća, da se era Šekspira mešala sa erom Jokaija), i tokom čitanja nekoliko puta bi klimanjem glave odavala priznanje, ukoliko bi ulov svojom veličinom to zasluživao, vajkala se kad bi se sa udice otkačio soma kapitalca, znala je dobro da podržava razgovor o vremenskim prilikama, ali najbolje je umela da pruži ruku za poljubac, zapravo da je prepusti poljupcu, kada bi Šekspir koji peca procenio da ritam dešavanja dozvoljava i malkice udvaranja.
ZORANOVA PRINCEZA. Uči da vozi motorbicikl. Izvrdavši očevu zabranu, zanemarivši drugarice u susedstvu, žuri do drugog ćoška. Tamo seda iza Zorana na motor, hvataju nekoliko krivina na Telepu, fućkajući na sve i svakog, da bi se na kraju zaustavili na dolmi kod Dunavca, kuda jedva da prolaze automobili, i gde se Zoran (i on protiv očeve zabrane) usuđuje da joj prepusti korman. Princeza sumnja da to čini samo da bi se priljubio uz nju, i stavio joj ruke oko struka. Ali potisnuvši ove čedne misli, prepušta se brzini, i ruci koja na momente sa struka odluta i do butine. Još nije u modi (nije obavezna) kaciga, i kosa joj leprša dok vozi, ali tuda kao za inat prolazi jedan zavidljivac (a istovremeno i komšija), koji prijavljuje princezu na motoru, izloživši je svim posledicama očeve strogosti.
ATILINA PRINCEZA. Pank princeza. Koja sluša Exploited i Sex pistolse. Tada počinje da uči engleski, da bi razumela šta to urliče Džoni. Ali kako je pank bendova bilo malo, odlazi i na druge koncerte i tako zavoli Azru, u kojoj peva neki drugi Džoni. Na klizalištu u Futoškom parku, pod mlazevima kiše, urliče s njim (i sa Atilom) Fa-fa-la si mi ti fa-la ti, tekst koji deluje kao solmizacija, i koji joj je, tada, bio sasvim nerazumljiv.
GABOROVA PRINCEZA. Princeza koja je dobila korpu. Naime, ona je samo želela da bude njegova, ali gabori više vole plavokose, lepo vaspitane, umiljate princezе kao iz kutije.
