Ceduljice sa krilima
ČIKAGO. Anastasija nije primećivala krizu američke privrede koja ih je dočekala, niti rat kome je bilo suđeno da obeleži epohu, već jedino zidove oko sebe. Zapazila je izbledele tapete njihove nove spavaće sobe u Čikagu: beličaste pruge na smenu sa prljavo roze girlandama stilizovanih ruža kao i tamno zelenu boju kuhinjskog stropa koja se spuštala čitav metar niz zidove, da bi potom prešla u plavkastu masnu farbu sa neuništivim mrljama oko štednjaka. Maleni salon bio je okrečen u boju drveta, sa belom tavanicom obrubljenom jednom izrazito svetlom linijom, koja joj se veoma dopala: neko je nešto želeo da postigne tom linijom, dirljivo utičući na poimanje prostora. I izvan kuće se uglavnom vrzmala duž zidova, koji su odzvanjali od dozivanja ptica i automobilskih sirena. U centru, kuda se ponekad osmelila da ode u razgledanje izloga, trotoari behu veoma široki a zgrade nepojmljivo visoke; kada bi se približila njihovim zidovima, iskoračivši iz dveju brzih struja užurbanih prolaznika, uočila bi da skupoceni beli građevinski kamen sadrži milione sićušnih fosila, zrnasto uokvirena jezgra čiji je savršeni oblik nesumnjivo svedočio o nekom životu. Starije i manje veličanstvene zgrade bile su od duguljastih, tamnih kamenih blokova koji su nametljivo zadirali u trotoar, što ju je podsećalo na ulice Beograda. Ali dok je Beograd bio tamno siv i zelen, u bojama asfalta i krošnji divljih kestenova, Čikago je bio svetlo sivkast, a zelenilo malenih okućnica je bilo nekako bledunjavo. Prodavnice su bile snabdevene latiničnim firmama, što ju je stalno zbunjivalo: njen oskudni engleski je brkao luk i luku, te je pregnula da nauči najnužniji minimum engleskog. Zimi je duvao hladan vetar sa jezera, i ona bi se žurno vraćala kući. Običavala je da pomaže Pavlu kako i doliči popadiji, nežna i pažljiva prema parohijankama. One su je volele zbog njene susretljivosti, često su je uzimale u zaštitu, ili joj davale recepte za hleb i razne umake, dobrohotno se smeškajući na njen umekšan izgovor koji nikada nije ispravila. Ona je ovde odrasla, postala znatno neposrednija i samouverenija. Nju i Pavla mučilo je samo jedno: godine su prolazile a oni nikako da dobiju decu.