Ceduljice sa krilima
DRUGO PISMO.
Dragi moji, srce me boli bez vas, stalno mislim o vas i molim se Bogu da budete zdravi. Vaš tata, moj Pavle, došao mi je u posetu i rekao da ste dobro kod njegove sestre. I ovde u bolnici su dobre sestre, samo što govore samo engleski. Ne mogu ih uvek razumevati. Svaki dan se gledam u okno, mislim o vas.
Kad se ozdravim, doći ću i ja tamo, vodit ću vas u crkvu. Osećam sada da je moja nevolja zbog toga, što nisam ostala s Bogom, nisam znala kako to treba činiti. Dok sam ovde u bolnici ja se molim i učim se. Zamolit ću Pavla da mi nabavi Tolstoja, ne one romane što sam prije čitala i u kojima sam uživala, već mudrost njegovih zrelih godina. Na kraju ću izaći kao što i on, možda i mene moja poslednja stanica čeka uz pruga.
Mislite o meni, moji anđeli, i molite Boga da mi pomogne! Da se smili!
Vaša majka koja vas ne zaboravlja