Ceduljice sa krilima

KAPIJE. Dvorište je imalo tri niske kapijice, meni do brade, koje su bile, kao i cela ograda, od tankih letvica. Mogla sam da biram na koju stranu sveta da se otisnem. Odugovlačila sam sa odlukom. Na dasci uglavljenoj u debelo uže volela sam da letim visoko u krošnju duda. Ili da sedim na njoj, opuštenih nogu, i premišljam se. Pored stražare kloparaju i zvižde putnički i teretni vozovi, golubovi se prevrću po nebu. Jedna vrata izlaze na puteljak što vodi u bakalnicu sa mnogo majušnih fijoka i velikom metalnom kasom. Druga gledaju na samu prugu, koja ne predstavlja opasnost već prečicu između dve komšijske kuće. Samo što na vratancima preko puta stoji dečak, a ne devojčica. Zove se Mišika... Treća vratanca su najtajanstvenija i najzabačenija. Vode u žitna polja! Nakon doručka (bela kafa od cikorije s koricom hleba) na mene bi svi zaboravili.

< Kamenica | knjige bajki>