Ceduljice sa krilima
MOST 23. OKTOBRA. Ne znam kako mu sada glasi ime. Bio je to treći novosadski most preko Dunava. Jednom me je tata poveo na gradilište, baš kad su Dunavom dopremili poslednji nedostajući elemenat iz Čepela, i uglavljivali ga na svoje mesto. Prilikom NATO bombardovanja pogođen je samo jedan stub, što je delovalo prilično bizarno: most se nije doimao kao da je pogođen, već kao da mu je to normalmo stanje – višesmerna saobraćajnica se lagano spustila u Dunav. Sada se, popravljen na račun Evropske Unije, opet uzdiže nad Dunavom. Kada čovek prepliva celu dužinu štranda, može i odozdo da ga osmotri. Gledan iz vode ne deluje ni najmanje elegantno: glomazni betonski stubovi, masivna metalna konstrukcija, zlokobna igra senki u vodi.