Ceduljice sa krilima
TA KUĆA. Anastasija se, međutim, ako je na Angelinu i zaboravila, dobro sećala te kuće. Pavle i ona odseli su u njoj tri dana prilikom njihove svadbe. Bilo je to u varošici, mada joj se njihova ulica činila kao deo pravog pravcatog grada, sa kućom u koju se nije ulazilo sa ulice, već iz dvorišta. Tamno crvene i bledo žute pločice predsoblja održavane su svakodnevno u besprekornoj čistoći, pa ipak je prašina dvorišta imala udela u njihovoj boji. Tri stepenika su se spuštala u kuhinju. Nekoliko ogledala visilo je na zidovima sobe u kojoj su Pavle i ona noćili, kao da su gost ili domaćin gajili nadu da će u svakom od tih ogledala ugledati ponešto izmenjeno lice. Ona je lovila svoje odraze iz najneočekivanijih uglova, stekavši utisak da je sa njima u sobi neka sasvim druga žena. Čak i sada, kada zatvori oči, može da prizove sliku duplih zastakljenih vrata, kroz koja se probija dnevna svetlost; isto kao onog jutra kada je prvi put napuštala sobu: nepomičan sunčev disk, opervažen belo ofarbanim dovratkom, u mnogostrukim velovima prašine, dok celo predsoblje, bez obzira na izlizane bordo i žućkaste pločice, blješti anđeoskim sjajem.