Konkursom raspisanim za specijalizaciju iz oftalmologije, primljen je dr Milan Kapor, koji, sve vreme, specijalizaciju obavlja na Očnoj klinici u Beogradu. Nakon položenog specijalističkog ispita 1964. godine, on osniva Oftalmološku službu u bolnici Senta, koja se sastojala iz ambulantnog i odeljenskog dela. Prijem prvih pacijenata na hospitalno lečenje, 1. XI 1964. godine, predstavlja početak rada ove Službe.
Slično, kao i druge novo-osnovane specijalističke službe, i ova, na samom početku, ima iste probleme: nedostatak finansijskih sredstava, kao prostornih i kadrovskih mogućnosti.Rad ove Službe započinje u veoma nepovoljnim i skučenim prostornim uslovima u staroj bolničkoj zgradi između tadašnjeg Dečijeg i ORL odeljenja, gde su bolesnici, prema polu i uzrastu, morali da budu zajedno sa ORL bolesnicima. U tom pionirskom radu, veoma nepovoljno je bilo i zajedničko korišćenje operacione sale sa ORL odeljenjem, jer se, često, operaciona sala morala koristiti za aseptične operacije oka posle septičnih operacija i tonzilektomija. Taj veoma težak period skučenih prostornih kapaciteta potrajao je sve do 1969. godine kada su preseljenjem ORL odeljenja dobijene nove prostorije i, adaptacijom, znatno poboljšani uslovi rada, time što je obezbeđeno sledeće: prostrana, dobro uređena ambulanta, mračna soba sa odgovarajućim aparatima, dobro uređena čekaonica, tri bolesničke sobe, sopstvena operaciona sala, lekarska soba, soba za sestre i dobro uređen sanitarni čvor. Ogroman napredak u pogledu uslova rada ostvaren je kasnijim uvođenjem centralnog grejanja. To je sve postignuto paralelno sa kontinuiranim radom.
Struktura zaposlenog osoblja, novembra 1964. godine, je bila sledeća: 1 lekar specijalista, 2 medicinske sestre (od kojih 1 sa višom stručnom spremom) i 1 spremačica. S obzirom na mali broj kadrova i skučene smeštajne mogućnosti - (pomešani bolesnici sa dva odeljenja), negu hospitalizovanih su obavljale i sestre sa ORL odeljenja uz sve nepovoljnosti, koje su bile evidentne, ali, u tom periodu, rad drugačije i nije mogao da se organizuje.
Proširenjem prostornih kapaciteta i obima rada Službe, oprezno je povećavan i broj zaposlenih, dok se 1972. godine nije stiglo do najoptimalnijeg rešenja, tako da smenu održavaju oftalmološke sestre. Tada su Službu činili sledeći kadrovi: 1 lekar specijalista, 1 glavna sestra, 1 instrumentarka i 3 sestre za smenski rad (od kojih je jedna imenovana refrakcionistom).
Ambulanta je, uz velike napore, bila opremljena sledećim aparatima i instrumentima neophodnim za svakodnevni rad: kaseta sa probnim staklima, optotipi, fokometera, oftalmometar po Javalu, oftalmoskop, vizuskop, pribor za skiaskopiju, procepna svetiljka (špalt lampa), perimetar, binokularna lupa, pseudoizohromatske tablice, crveno staklo za diplopija test, tonometar po Shiotzu, reflektor, igle i dleta za vađenje stranih tela, pribor za ispiranje suznih kanala, Desmareove kašike, blefarostati, oštre kašike, kirete, pincete i makazice i Fuks-ova boks lampa.
Ovom opremom je omogućen sledeći obim rada u ambulantnim uslovima: funkcionalno ispitivanje oštrine vida, skiaskopija s cikloplegijom, oftalmometrija, prepisivanje korekcionih stakala i kontrola korekcije, biomikroskopija, oftalmoskopija, fokometrija, perimetrija, određivanje fiksacije, tonometrija, skotometrija, gonioskopija, ispiranje suznih kanala, sondiranje suznih kanala, tonografija, subkonjuktivalne inekcije, određivanje ugla razrokosti, određivanje diplopija, određivanje projekcije, određivanje kolornog vida, egzoftalmometrija, oftalmodinamometrija, ekstrakcija stranih tela rožnjače i vežnjače, epilacija, ispiranje konj. sakusa, bojenje fluoresceinom, diatermija, uzimanje konj. briseva, sprovođenje lokalne ambulantne terapije, pregledi vozača, ispisivanje lekarskih uverenja za IK, diafanoskopija, ispitivanje simulacija i fluoresceinska proba prolaznosti suznih kanala.
Odeljenje je, od samog početka, raspolagalo svim potrebnim uslovima i mogućnostima za konzervativno lečenje bolesnika, ali, u pogledu operativnih mogućnosti, uvek su se osećale posledice skučenosti sa samog početka rada Službe. Prirodno je dat prioritet onom delu rada, koji je mogao da se nesmetano obavlja u datim uslovima, tj. ambulantnom.
Raspoloživim instrumentima je omogućeno izvođenje sledećih operacija na kapcima: ektropium, entropium, tumori kapaka, halacion, plastika kapaka, kantotomija, kantorafija, blefarorafija, epikantus, trihiaza, ptoza; operacije na lakrimalnom aparatu: dakriocistektomija, dakrioadenotomija, sondiranja; operacije na konjuktivi: tumori konjunktive, operacije pterigiuma, trahoma; operacije na rožnjači: keratektomija, suture, abrazija, kauterizacija, vađenje stranih tela; operacije glaukoma: fistulizirajuće operacije, iridiktomija, ciklodijatermija; operacije na mišićima - strabizam, operacije očne jabučice, enukleacija, evisceracija. Nedostatak operacionog mikroskopa je sprečio uvođenje drugih operacija.
Organizacija rada Službe je pratila razvoj prostornih kapaciteta kao i proširivanje obima Službe i broja zaposlenih, prilagođavajući se, na taj način, maksimalnoj efikasnosti u datim uslovima. Od prvobitnog pionirskog obima rada na neobrađenom terenu, uspela su se, tokom godina, pronaći najoptimalnija rešenja za rad, kako ambulante tako i odeljenja, čiji je rad tako usklađen da se odvija kontinuirano, bez zakazivanja pregleda i deljenja brojeva. Korisnicima je omogućeno da brzo i efikasno dobiju pomoć koju traže. Ova dobra organizacija Službe, pored obima i kvaliteta usluga, zapažena je i registrovana u svim pismenim nalazima komisija za kontrolu rada.
Pored ovoga, Oftalmološka služba je bila uključena i u rad van Bolnice sarađujući sa Institutom za zdravstvenu zaštitu Novi Sad tokom tri godine u eradikaciji trahoma, sa Očnom klinikom u Novom Sadu u izradi oftalmoloških vojvođanskih normativa, sa Očnom klinikom u Beogradu kao referentna ambulanta kod uvođenja novih lekova (Metablen). Pored odlične saradnje sa nadređenim Očnim klinikama, godinama je trajala veoma dobra saradnja sa okolnim Domovima zdravlja. Posebno se mora istaći izuzetna saradnja sa Savezom slepih u Senti, što dokazuje činjenica da su godinama bili prvi u Republici.
Ovakvim načinom rada Oftalmološka služba je uspela, ne samo da sanira neobrađenu teritoriju (čak širu od prvobitnog područja), već da potrebu ove Službe pruža kompletno od pregleda do hitnih slučajeva. Time je distignut ideal Oftalmoloških službi, tj. da na teritoriji, koju pokrivaju, čvrsto drže sve u svojim rukama kada se približno broj novorođenih poklapa sa brojem presbiopa (početak nošenja naočara za blizinu kod starijih), a sva patologija između biva pod kontrolom i, višedecenijskim radom, predvidiva za svaku godinu. Godinama, veoma uspešno obavljen rad, su registrovali i korisnici usluga, koji su u ediciji "Stavovi i mišljenja bolesnika o njihovom bolničkom lečenju" - Instituta za zdravstvenu zaštitu - Novi Sad, na anketno pitanje: "Da li bi se u slučaju iste bolesti lečili na istom odeljenju" svi odgovorili potvrdno, što je rezultiralo, za ovu vrstu kontrole, neuobičajeno lepim zaključkom: "Bolji kompliment se ne može ni zamisliti".
Planirani kontinuitet u radu Službe se počeo ostvarivati kada je dr Đenđi Barši 1991. godine završila specijalizaciju iz oftalnologije i od 1992. počela da radi na Očnom odeljenju u Bolnici. Ona je bila oftalmolog u Domu zdravlja u Adi, ali je radila uz dr Kapora. Odlazi sa odeljenja 1994. godine. Posle toga, 24. IV 1995. godine se na specijalizaciju prima dr Opančar Ljilja, koja specijalizira u Senti i Novom Sadu.
Tridesetog XII 1996. godine odlazi dr Milan Kapor u penziju i, pošto odeljenje ostaje bez specijaliste oftalmologa, za rad se angažuje dr Đenđi Barši, po ugovoru o delu. Ona radi u Službi sve do 1. XI 1998. godine, a tada se, po ugovoru o delu, angažuje dr Branimir Lazović, koji tri puta nedeljno radi na odeljenju i obavlja sve specijalističke konsultativne preglede.
Dr Ljilja Opančar dobija produženje specijalističkog staža za jednu godinu zbog porodičnih razloga. Ovaj prekid, u kontinuitetu rada Službe, predstavlja samo neprijatnu epizodu, koja će, nadamo se, biti uspešno prevaziđena, a građani Sente i okoline će, i dalje, imati ono što su decenijama imali - uspešnu Oftalmološku službu, koja će im pružati vrhunske usluge po potrebi i na vreme.
Dosadašnji načelnici:
dr Milan Kapor od 1. XI 1964-30. XII 1996. godine.