Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
6. besmislica po modelu dijaloga o prirodi ljudske vere, ili umesto monologa mučenje samog sebe
Mučionica. Muzički motiv 01, intenzivnije, ljudskim glasom, kontrapunktirajući lakoću ćeretavog dijaloga. Mučionica. Dekonstrukcija br. 1. Laka, pažljiva, spram duše obzirna mučenja. Samo se čupaju nokti, na glavu nakapava voda, labavim čvorovima se vezuju putevi udaljavanju namerne mokraće, sa mogućnošću stepenovanja... Klepsidra (ili Urino-orgulje) bivaju telo, mogu se i naduti, a i zaplakati, prijateljska i ćeretava intonacija razgovora ostaju nesalomljeni.
DR. MILA OŠTRICA: Hajde da iskoristimo to što se ne vidimo. Razgovarajmo!
DR. MOZAK: Razgovarajmo, s obzirom da stojeći ionako ne možemo da spavamo. Spavati je lakše čak i hodajući.
ŽANA ŽILET: Voliš li Hristosa? – mogao bi neko od nas da zapita iz neke epske pobude.
DR. MOZAK: Pa ipak, ko bi to mogao da bude? Neko druge vere ili zagriženi ateista? Provokativno, neprijatno pitanje koje ni sam sebi ne bi postavio.
DR. MILA OŠTRICA: Po tome mi pada napamet koliko je pitanja koja nikada ne postavljam sebi. I bez obzira na sve suprotne glasine, pitanja čovek najmanje sebi postavlja.
ŽANA ŽILET: Ukoliko igraš protiv sebe, ko na kraju pobeđuje? Gde bi iz odgovora izostao novi elemenat, onaj koji smo uzalud tražili, budući da nam nije dostupan deo koji nedostaje iz slagalice s kojim bismo dobili kompletnu sliku.
DR. MOZAK: Vodimo monolog, naravno, a povremeno ga možemo preinačiti u dijalog. Ukoliko na ovaj način vodimo dijalog u vezi pitanja, ni onaj drugi sagovornik ne bi mogao da postavi pitanje - voliš li Hristosa - jer ni taj drugi ne bi mogao da bude bezbožnik ili ubeđeni ateista.
DR. MILA OŠTRICA: Ukoliko bi to bio unutrašnji dijalog, bilo bi mu jasno zašto postavlja to pitanje. Ne bi imao utisak da se radi o nečem novom, ovde u mraku. Ali s obzirom da na pitanje po mogućstvu nikada ne odgovaraj pitanjem, pokušaj da daš zaobilazni odgovor.
DR. MOZAK: Ne bi ti se dopalo da zbog jednog prigodnog odgovora daš rešenje za nešto što je verovatno definitivno nerešeno, zauvek je bez odgovora u tebi, na šta ne bi ni znao, a verujem da ne bi ni moglo da se odgovori sa da ili ne. U neprestanom zaboravu bilo bi fatalno dozvoliti da se nametne upravo jedan brzopleti odgovor. I kada se konačno budeš sunovratio u tamu da pokušaš da se uhvatiš upravo za taj odgovor. Onda je bolje nastradati.
CRNI Pištaaa…
DR. MOZAK: Gde stanuje Isus? – da li se sećaš ovog pitanja iz detinjstva. A ruka je već posegnula za uvojitim pramenom na slepoočnici.
Oglašava se mobilni telefon. Prijem preuzima ŽANA ŽILET
ŽANA ŽILET: A gde stanuje mali Bili?... Ne, tamo ne možemo da te odnesemo. Moraš da dođeš po njega… Naći ćeš ga na unapred zadatom mestu.