Dušan Gojkov: Grand hotel

Ljubavna priča

Lazar je ušao u veliki, poluprazni autobus. Dva mladića glasno su razgovarala o fudbalskoj utakmici. Jedna starija žena je grčevito držala torbu u krilu. Iz torbe je virila šarena marama i venac belog luka. Dečak na zadnjoj platformi je pušio kradom. Padala je kiša. Lazar je osetio čudno tištanje u stomaku.

Glad?

Automobil

Lazar je kupio automobil. Lep, jak, crveni auto, sa radio-kasetofonom. Nekad, dok je na posao išao autobusom, gledao je lepe devojke kako se drže za šipke i na svakoj krivini podrhtavaju pod košuljama ili majicama. Sad, svako jutro - samo semafori i žandarmi. Pokatkad se uhvati da čežnjivo gleda ka pretrpanom, smrdljivom i znojnom autobusu, punom lepih devojaka.

Pesnik

Pesnik, Lazarev poznanik, za života je bio stalno pijan. Jednog dana je, potpuno trezan, izašao iz svoje hladne sobice na mansardi (svi pesnici žive u hladnim sobicama na mansardama) i na pešačkom prelazu ga je pregazio pijani vozač u Bugattiju, i pobegao sa mesta nesreće.

Na kraju je Pesniku alkohol došao glave - kako su mu, uostalom, svi i govorili.

Terapija

Lazar ima prijatelja Muhameda. Muhamed ima hobi. Sakuplja hotelske biblije. Ima ljudi koji prave kolekcije hotelskih pepeljara, onih malih sapunčića za dve - tri upotrebe, escajga, šoljica, noćnih lampica... Muhamed sakuplja hotelske biblije.

Kad je tužan, Lazar dođe u posetu svom prijatelju, uzme nasumce neku bibliju iz police, ode u kupatilo i, sedeći obučen na ivici kade, prelistava stranice, ispisane nekim stranim, nerazumljivim jezicima i pismima. Od toga mu, nekako, bude lakše.

Karijera

E, a onda sam se zaposlio kao semafor.