Dušan Gojkov: Grand hotel

Lazar izjutra

(Godišnja doba No. 1)

Danas je sunce jače zasjalo. Lazar je prolazio pored zgrade Ministarstva. Sa krova se otkačio veliki, šiljati, poluistopljeni komad leda i pao Lazaru na rame. Udarac je bio jak i rame ga je veoma zabolelo. Čisteći rukavicom kaput, Lazar je pomislio:

- Izgleda da nam je najzad stiglo proleće. Valja podmazati i pripremiti bicikl.

Lazar izjutra

(Godišnja doba No. 2)

Jedva je dočekao da se otvore vrata tramvaja. Izleteo je napolje, usput gurnuo ili nagazio par ljudi, došao do drveta, jednom rukom se naslonio na njega i povratio sve što je doručkovao: čaj, kukuruzne pahuljice s mlekom, tost s buterom i želeom. Iz džepa na sakou izvadio je maramicu, obrisao usta, lepo je složio i ponovo vratio u džep. Pogledao je u nebo i pomislio:

- Danas će biti lep dan.

Calamvs fortior gladio

Lazar i Prijatelj su izašli iz juvelirnice. Lazar je pokazao Prijatelju svoju novu iglu za kravatu. Calamus fortior gladio - pisalo je na igli.

- Latinski? I šta znači? - upitao je Prijatelj.

- Pero jače od mača.

- Nemoj samo još i da poveruješ u to!

- Šališ se? - rekao je Lazar, pogledao u jednu lepu ženu, koja je prolazila ulicom. Odmahnuo je glavom, i više za sebe kazao: - Da. Da.

U krugu porodice

Ležao je na krevetu. Oko njega se okupila čitava porodica. Otvorio je oči i pogledao u figure, raspoređene po sobi. Kao na nekoj staroj flamanskoj slici: sve u sfumatu, zlatasto braon, osvetljeno suncem kroz spuštene roletne. Sunce u trakama.

Njihovi pogledi: ženin uplašen, sinovljev hladan, skoro zlurad, ćerkin prazan. Čvrsto je zatvorio oči i ponovo ih otvorio - da izoštri pogled - pridigao se na laktove, rekao:

- Vratiću se ja! - i umro.