Dušan Gojkov: Grand hotel

Ekspres restoran

Lazar je naručio kroasane i belu kafu. Kroasani su bili tvrdi, a bela kafa hladna.

Prženice

Lazar svako jutro pravi prženice. Zamota ih onako tople u šarenu hartiju i nosi u džepu od kaputa na posao. Čim stigne u kancelariju, okači kaput na vešalicu, i zaboravi na prženice u džepu. Oko podne ogladni i siđe u kafeteriju preko puta na omlet i čašu vina.

Kad pođe sa posla, otkrije prženice u džepu i baci ih, jer su tada sasvim hladne i stegnute.

Na plaži

Tri dečaka se šetaju po plaži. Razgovaraju. Lazar leži iza stene, sunča se, prisluškuje njihov razgovor:

- A kad se pojavi crna ptica, tri puta obleti oko nekog, tri puta grakne i nestane... to znači...

- To znači da će taj neko umreti. - nastavio je drugi dečak.

Lazar je rešio da se zabavi. Pretvorio se u crnu pticu, poleteo, i oblećući tri puta oko dečaka, tri puta zagraktao.

Te večeri sva tri dečaka su dobila proliv, verovatno od zelenog voća što su ga jeli krišom, iz susedovog voćnjaka.

Tirkizni konac

Majka je poslala Lazara u robnu kuću da kupi tirkizni konac. Putem, Lazar je sreo starog prijatelja, još iz rata, i pošao s njim u bistro, na čašicu pastisa. Uveče, kad se vratio kući bez konca, majka ga je gađala drvenim uloškom za cipele. Lazar se zaključao u kupatilo i plakao.

Jutro

Po treći put Lazar je ugasio tek upaljenu cigaretu. Uzeo je čašu i hteo da naglo popije svo vino, ali videvši da je boca već prazna, rešio je da tih poslednjih nekoliko gutljaja popije polako.

Posegnuo je za paketićem cigareta, ali se setio da mu se zapravo ne puši i spustio ruke na stolnjak. Zagledao se u svoje nokte. Zatim je pogledao njene ruke, koje su držale šoljicu za kafu, blago drhteći. Ovi nokti bili su drugačiji: jarko crveno obojeni, dugački, preteći.

- Zašto bojiš rožnate izrasline na vrhovima prstiju?

Ona je pogledala u svoje ruke, pa u Lazara:

- Molim te, ne budi takav glupak u rano jutro.

Lazar je zaćutao.

Biće to jedan od onih dana.