III.
 
*
 
(prstenovi bbrojeva
nanizani na stubove
teže)
 
tela su prostor
ispunjen ljuskama reči
mamuzama odjeka
samo u koži je disanje
doline otporne na senke
iza grebena kostura
 
mesija govori putevima
nomada
kroz peščane oluje
koje odnose imena stvari
i glačaju preivremenost
 
objava paradoksa
curi niz retke zube
kalendara
slike mesa blede
zabljesnute najavom
obrnutih čudesa
moći muva
 
*
 
kratkodnevica prepoznaje reči
po obliku
kao list paprasti
žile spram sunca
spore u opnama
uspavane do dolaska ključa
 
skeleti vlage i senke
zavesa pokorice
ispod koje se nižu glasovi
skamenjeni u slova
udice
kuke
kojima se kače za kožu
cepaju usne i jezik
škrge talasa
mora i obala
ukopavaju u pesak
sunđer pamti otiske
a oni se pare
gamižu
(s)lepi
hodnicima
prepliću pipke
oglašavaju
u
odjecima
 
tvrda
nekontrolisana
"jeka oko njegovih
kostiju"
 
*
 
vatra je vreme sporih krugova
skrivenih u horizontale glasova
disanje joj nevidljivo
meke strele grče se
u oku
težišta
taloga
tišine
 
ogleda se u sebi
topi staklo
vetar daha diže je
među oblake vode
otvara vrata za rast
zakrivljenog oka
nove kože i mesa
kostura
za dolazak
dana daždevnjaka
 
*
 
usta su srasla
ljušture reči talože se
među zubima
paraju nepce
 
u međuvremenu
sa ptica je otpalo perje
blato vri
ekseri rđaju
krompir klija u mraku
hleb plesnavi
 
vezan čvorovima živaca
vid puzi po zidu streline
masne
boje
pupak otvaraju čelični prsti
čiviluka
dah utrobe diže se
jedini sa prozirnom hladnoćom
kristalne šupljine pokrova
pod kojim truli
"geometrija naracije"
 
*
 
na dnu kutije
pomešani su uzroci i posledice
sadržžaj hleba bez slova
i otisci tabana
 
šljunak brojeva kotrlja se
niz crnu mast indiga
so taloži u pukotinama maske
i nozdrvama
zmijski svlak pokriva jezik
klice reči nemuštih urastaju
u drvo trpeze
kalendar grebe staklo prozora
dok pejsaž drhti pred porođajem
 
u kavezu sedi pramen kose
novorođenog
 
kanjoni stepenica vode
oblake do poljana
a na njima
"svo meso je trava"
 
*
 
pepeo odoleva igli gromobrana
u slepoj tački pejsaža
pridružen mladom mesecu
ravnodnevice
 
ispod krtih zidina
suve tišine drobine glasova
"kraljevi peska" prebiru
čaršave s otiskom mesije
 
vreme raste u dubinu soli
vlažnost jezika ne stari
iz krvi isklijaće rog zmaja
krljušt noža
 
a dublje
spori tokovi vode
kroz paučinu magneta
nalaze uvir o lobanji
rašljara
sipi čad digitalnih brojeva
po osmostranom licu soba
 
jednakost kruga i sata
ukinuta je
 
pesak se cedi kroz pisak
listovi kalendara
u hodniku betonskog odjeka
viđeni kroz riblje oko
umazani su drobinom
glasova
linije oko njih
podbule
drhte
aure jagodica prstiju
blede
 
ipak
ostaju zubi u ležištu
sneg hladi uglove kaveza
čirevi masne boje rastu
telo
oklopljeno sirovom gumom
ubada se u šupljinu kalupa
iščekuje
 
"nemam usta
a moram da vrištim"
 
*
 
u omamljenom popodnevu
svetlo leži na koži suncobrana
razapetoj između butnih kostiju
paučina pora baca senku
na bazen bubrega
fiziološki rastvor ljenjo talasa
prozirne valere
na dnu
uvećan i slomljen tečnim sočivom
razbacan je šljunak zuba
i kičmenih pršljenova
 
suve šipke rebara
prevode vetar daha u
zavesu plime
 
nokti se listaju
busenje kose cveta
 
meso domaćina
isparilo je u retke pramenove
kruga
 
*
 
iza lica obešenih
lokva svetla puzi
migolji
po ravni raskršća
 
plamen sveće je miran
mrlje sjaja vrte se
u obruču
kroz koji ističu
zvuci
metalnog cepanja pojasa
plavog horizonta
 
meso kostura diše glasno
zanoktice krvare
ispod suvog kreča drugog
prvo je lice
izbrisano
 
na kraju
putnik iznosi
vatru kroz vrata
odjeci koraka ostavljaju
šupljinu
a on već uzleče u kišu
koja zznoj njegov je
 
*
 
komadi slova kotrljaju se niz
jarugu kalendara
vlažnost vazduha konstantna je
kapi ključalog olova dube
kolevke
u kvarcnom pesku
 
horizont zakrivljen apsolutnim
pritiskom
na mestu merenja
pulsira
u trudovima
 
trupla stabla prepreke su na putu
posrnulog hodočasnika
premečući brojačnice od zuba
taj korača kroz tunel jare
znoj se kori na trepavicama
isušeno meso visi sa kostiju
zglobove drobe hrskavice u prah
 
ljuspe nokata
komadi mrtve kože
lepršaju na dubokom vetru
izdaha
skelete ključa zaplet među živce
sata
objavljuje
"svojim rasutim telima
uputite
se"
 
*
 
potkovani psi
galopiraju suvim koritom
pljuvačke
očnjaci škljocaju oko šupljeg grla
maske
kandže su oštre od kremena zigurata
varnice spavaju u biču
 
prašina otpala iz krzna
truli na raskršću digitalnih polova
prazna lopta neba namiguje igli
magneta
 
u sumrak
dogorevaju grudobrani samoglasnika
vri kreč
i
"crni vazduh" gorke kože
ljuska jajeta sfinge
prska u oku kentaura
 
sutra menjamo lica