Katalin Ladik: Travnati kavez

Ptičiji pepeo

Ko to tamo leti?
Ni zimska noć ni mesec,
kako sebe da odsanjam?

Prerezaću vrat pomrčini:
vidim kako se udaljujem,
u lednom mraku nepokretnog mesa.

Posle graje dublja je tišina
i talasa se u meni svetlost.

Najzad sama
u bestragiji.