Dušan Gojkov: Album fotografija

Nihil actvm repvtans
Beograd 

S vizom u džepu, izlazim iz grčke ambasade. Počinje da pada kiša.

Čekam poznanicu na Terazijama, između "Moskve" i "Balkana".

Asocijacije.

Nebo nad Beogradom sivo. Kiša hladna.

Postup u restorančiću u pasažu.

Na televizijskim vestima prilog o ajkuli, koju su uhvatili bokeljski ribari. Izvučena na šljunak, bačena na bok, pokušava da se okrene pravilno, na trbuh, bezuspešno. Oko nje meštani i turisti. Bockaju je prutovima.

Ispred Radija susrećem mladića, bez noge. Obučen u džins pantalone, očigledno sveže presavijene da ne vise ispod patrljka, hoda uz pomoć novih, aluminijumskih štaka, strahovito polako.

Tek tad shvatam, u stomaku.

Čak i sama reč patrljak izaziva bolove.

U trolejbusu. Penzioner u punoj snazi, uhvaćen bez karte. Kontrolori mladi. Besan, osramoćen, nemoćan, pita ih: "A zašto niste na frontu?"

Noć pred polazak.

Ne vodimo ljubav. Izgledalo bi kao "poslednji put".

Ćutimo. Ležimo u mraku, umorni.

Gledam Srbiju, kako promiče kroz prozor.

Strah pred prelazak srpsko-makedonske granice.

Grčki carinik me, čini se, posmatra nekako čudno, dok prelistava pasoš. Sve uz osmeh.

Pita: "Hoćete da vam dam jednu dobru adresu u Solunu? Brat mi tamo drži hotel, čist, jeftin, znate."