Dušan Gojkov: Album fotografija

Insvla
(The Piano Has Been Drinking - Not Me)
Engleska

Vozim se od Dovera do Londona, kiša pada u talasima, kao u tropskoj džungli, ali hladna, blatnjava, prozor na krovu automobila ne može da se zatvori, nemam cigarete, sako mi je potpuno mokar...

Razgovaram (pravim se u mislima) sa beogradskim Prijateljem.

Žalim mu se.

***

Sad sve ispočetka.

Dakle, preko ulice - prvo desno, pa levo.

Fish and chips umotani u novine.

Kupatilo u mom stanu bez tuša, samo one dve glupave slavinice za toplu i hladnu vodu na ivici kade.

Kiša, kiša, kiša.

Restorani i pabovi koji rade samo u vreme kad nikao nije ni gladan ni žedan.

Društvo iz škole

Scott's old fashioned porage oats.

Sunday Alcohol Law.

The Times izjutra, Evening Standard s večeri, TLS nedeljom.

Kiša, pa zapara. Onda ponovo kiša.

Kidney and Shepherd's pie.

Portobello Road.

BBC.

Tarner u Tejt galeriji.

Predstavnik bosanskih Muslimana uhapšen pri povratku s lisabonskih pregovora. A Srbi, znadete, imaju slavnu artileriju...

Ode i Baščaršija.

Džek i ja sedimo do prozora, gledamo kako promiču automobili; kiša; ljudi u kišnim mantilima.

Kontaktiram sa svojim organizmom. Osluškujem. Kucka. Razgovaramo.

Srušena je prodavnica duvana na Lester Skveru gde sam kupovao cigare, francuske cigarete, kiparsku latakiju.

Proglašena SRJ. Na fotografiji policajac ipred Savezne skuštine s beretkom na glavi, osmehuje se iznad stare zastave, bačene na zemlju. Kao slika sa safarija. Trofej iz lova.

Miki, jedan od onih koji su "nastavili studije u inostranstvu", dok sedimo u njegovom ateljeu (miris terpentina, uljanih boja, Claret i džez):

- Znam da treba naučiti onaj zanatski, logički, civilizacijski deo umetnosti - i onda ga odbaciti. Zato i idem na Akademiju. Da bi posle ostalo ono pravo, ono iznad. Eskpresija.

- Lako ćemo s bojama, oblicima, linijama. Zamisli odbacivanje sintakse, morfologije? - kaže njegova prijateljica, iz Makedonije.

- Marineti. Ili Dada. Pih.

Posle razmišljam: a ako bi književnost zaista odbacila jezik? Da li bi prestala da bude literatura, pretvorila se u život?

Ma gluposti. Previše vina, očigledno.

Vote Communist na zidu šoping centra usred Londona.

Navike, koje nam prvobitno olakšavaju život, postepeno ali neumitno nas preuzimaju. Šta onda ostane?

Kretati se. U raznim pravcima. Menjati.

- Posisao si previše Jugoslavije za sve ove godine - kaže Miki - odlepi se od toga. Nema više, nikad. Shvati! Od toga si i postao srčani bolesnik s dvadeset sedam godina. Ubiće te na daljinu, bre!

Erik Sati, uz čaj na "Serpentinama", patka sa osam pačića, kao pufnice, sunce koje povremeno izlazi iz oblaka.

"Društvena bića?" Ima nešto u tome što se u Hajd Parku stalno oseća kako bruji London, okolo.

Noću se vraćam ulicom Alfreda Tenisona. Jedan dućan non - stop prodaje narandže iz Jafe, kafu iz Kenije, viski iz Kentakija... kako se to beše zove? "Kolonijalna radnja?"

Ulazim da kupim cigarete. Prodavac ubija dosadu čitanjem TLS-a. Novi pesnici.

- Ništa ovo ne vredi, dragi moj gospodine. Ovo je žongliranje rečima, ne poezija.

Evropska zajednica povlači ambasadore iz Beograda.

Imena vetrova pisati velikim slovom.

Miki:

- Danas se pripremi za iznenađenje!

Spolja uobičajen engleski pab - iznutra kafana, kao s Ibarske magistrale. Tu se sastaju srpski emigranti. I Hrvati imaju sličan lokal, ali manji.

Dimljiva, prljava prostorija. Nad šankom uramljene slike Draže Mihajlovića i Slobodana Miloševića.

Za jednim dugačkim stolom sede stalni gosti - oni koji su u Englesku došli još 1941 - 1947. Veoma su bučni. Stalno viču jedni na druge, lupaju šakama po stolu. Ne čuju dobro, valjda.

Drugi sto - ekonomska emigracija. "Ovi su beznačajni" - kažu mi. Napiju se pa plaču. Zavičaj. Hleb namazan mašću s malo aleve paprike o'zgo... Sve je lepše, bolje, veće tamo. Čovek bi pomislio da su zaboravili na siromaštvo od kojeg su pobegli... Ipak, retki se vraćaju.

Najinteresantniji su izbegli kriminalci. Jedan bivši bokser, ubio policajca u kafanskoj tuči. Otkinutom nogom od astala. Pored njega visok, crn čovek - plaćeni ubica - šapuću. Zaista izgleda zastrašujuće.

Za zasebnim stolom lep, plav dečak. Silovao ćerku nekog funkcionera Socijalističke partije.

Nas ne vole ni jedni, ni drugi, ni treći. Zovu nas politički, dezerteri, izdajnici.

Vadim novčanik iz unutrašnjeg džepa sakoa, da platim. Konobar:

- Ne nosiš oružje? Zašto?

Jutro.

Pešice na posao.

***

Veče.

Pešice s posla.

***

Jutro.

Pešice na posao.

***

Veče.

Pešice s posla.

ležim / valjda spavam / pulsiram / e, to da: / pulsiram / kao da neko s vremena na vreme kuca na vrata stana zašto ne zazvoni ne ustajem sigurno niko nije na vratima a i ko bi meni kucao zašto bi meni kucali nikome više ne kucaju