Dušan Gojkov: Album fotografija

Sumatra Revisited

na zidu / obešeni čovek / sofija kako se šminka stojeći / na stoličici u kupatilu / (ogledalo je previsoko postavljeno) / da bi plesala uz valcer / šopenov / moraš biti najmanje kontesa / deca crtaju / batu i seku / što - se - za - ruke - drže / s kućicom / drvećem / oblacima / pticama / tarabom oko kuće / u pozadini / s druge strane zida / u kupatilu / curi neka cev / svuda po podu voda / stan miriše na sve / osim na mene i nju / prebrzo / prebrzo / čitao sam negde priču o čoveku koji je pešice od jerusalima do rima nosio sveću zapaljenu na hristovom grobu / pobogu pa kakvu sam ja to sveću vukao sa sobom svo ovo vreme?

***

Danas u pet sati prestao sam da uzimam lekove.

Život se ne menja. On prolazi.

Sve što je ikada bilo ja, umrlo je.

I sad, još samo malo, radi ovaj besmisleni i uostalom pokvareni organizam. Bez mog svesnog učešća.

Telo čoveka od trideset godina.

Vreme je da i to nestane.

No, non sono morto. Dietro me cadavere lasciai la prima vita.

Doroti kucka potpeticama: There's no place like home...

Idemo. Idemo.

Na južna mora.