Ištvan Besedeš: Zlato zemlje Zarđanije

 

Od spokoja nema ni traga.

Žamor se ulicama širi.

Sve glasniji je glas žalbe,

ne mogu naći koga traže.

 

Debela

 

Ovamo, Pronalazaču, kad velim,

sve su mašine namah stale,

što su do mojih usta dopremale

zalogaje i gutljaje što želim,

tanjire velike i male.

 

Još deblja

 

Gde li se samo lenština skrila?

Ručica mašine se slomila,

pa ne može da mi češe leđa.

Kako se usuđuje da me vređa,

samo da mi ga je sresti.

 

Najdeblja

 

Ko će me poleći, ko posesti,

ako mašine više ne rade?

Ko će me nositi do kuće, do kade,

Jao, ne mogu ovako više!

Pronalazaču se crno piše!

 

Mališa

 

Šta je sve to naspram nesreće

što nestaju ribice boje duge,

što drozd oko grozda ne obleće,

što pčela ne letka oko cvetka,

što proleće je bez gorocveta?

 

Debela

 

Ako se remonta ne sete,

strašna žeđ i glad nam prete!

 

Još deblja

 

Svrbe nas leđa, a to vređa.

 

Najdeblja

 

I kako do fotelje stići?

 

Sve tri

 

Pojavi se, Pronalazaču, mili!

 

Pronalazač

 

Ne pada mi na pamet, znajte,

lenjost vam je stvorila te muke,

udobnosti ste željni bili...