- Ištvan Besedeš: Zlato zemlje Zarđanije
-
- Pronalazač
-
- Ovo je livada, sva je prilika,
- al' gde je trava što bila je ovde?
- Kakva je ovo tužna slika -
- dokle oči vide - staro gvožđe.
-
- Mališa
-
- Još dalje treba ići, zar ne?
-
- Pronalazač
-
- Ako dobro vidim, grana maline!
- Pčela je u njoj videla metu,
- ka njoj je hitala u letu.
-
- Tamo je rasla grana maline
- što procvetala je iz olupine,
- i nežnu struku svoju svaku
- na staru pokretnu je traku
- naslanjala, baš kao da je koračala.
-
- Žbun maline
-
- Na vas računam jako-jako
- želim da me vidi svako,
- i nudim svoje cvetne grane,
- što, mislim, bolje je od galame.
-
- I želim da vam bude jasno
- kako je cveće moje slasno,
- i da pčelica na kraju puta
- u nektaru se rado kupa...
-
- Pronalazač
-
- Sva moja hvala tebi ide,
- al' evo molbe jedne pride:
- saputnik moj je jako žedan,
- podari mu plod mirisni jedan.
-
- Mališa
-
- Ne boj se, neću lomiti grane.
-
- Žbun maline
-
- U goste vas rado primam,
- i nudim vam sve što imam!
-
- Mališa
-
- Zar ukus ovaj poznaje svet!
-
- Pronazač
-
- Ovo je i medonosni cvet!
-
- Mališa
-
- Vesela pčela letela pa sela.
-
- Žbun maline
-
- I ti si - ne tako davno -
- mirisni med kusao slavno
- dok košnica je zujala
- i uspomene čuvala.
-
- I kretoše dalje po bivšem ritu,
- po negdašnjem detinjem raju,
- a oko njih olupine su sve veće,
- dok pčelica ih vodi lepšem kraju.
- Al' najlepše od svega na svetu
- je Dalidakrene u pokretu.
-
- Mališa
-
- Oslušni, to brekće mahniti
- točak, sve uokolo seva.
- Moramo se sad sakriti
- od njegovog strašnog gneva.
-
- Drm Dragan
-
- I diže se i spušta moja ruka.
- Čekić, motika, testera, lopata, kašika...
- Diže se i spušta, kao kuka.
-
- Naprava je sumanuta
- svoj život rešila da vodi.
- Sreća što bubnja i lupa
- dok kotrlja se s mukom,
- na sve strane dižući buku.