Rukovet 4-6/2005.

 

Zoran M. Mandić
Sahraniće me ljudi

 

koji nemaju zasluge za moje rođenje

za moje posebstvo

Biće privremeni u svemu

u žalosti

koja je uvek loš epilog saradnje

Bezvredni nacrt svedočenja

Najteže je izdržati

prisustvovanju započinjanja samoće

Večni kao zabluda u

smislu u

propitivanju činjenica o činjenicama

u ono što je daleko od svakog odlučivanja

kao okean od ukupnog sagledavanja

njegove tačke

Malog

maleckog detalja u nesagledivom

Zato odlaskom čovek rešava sebe

do kraja u

svim računanjima neizračunljive uloge sa

simbolima i metaforama

predstavama i zamenama

među razvratnicima i povratnicima u

daći

U krkanluku do povraćanja

loše spremljenih knedli za

one koji se siti mole sa onima

koji će sa moje sahrane

otići gladni u neverici

da sam ikada igde mogao da ih

sakupim ovako nespremne da

poveruju

da sam bio i da mogu bez njih

 

(2005. g.)