Oto Horvat
Mac Dougal Alley
Ovo je još čisto jutro koje posmatram
sa tobom. Belu geometriju što je tokom noći
promenila grad.
Stolice u dvorištu su presvučene polarnim krznom
kao i stočić na kom su još do juče ležale karte,
pepeljare i čaše. Madam Sáphy se kikotala
kada ju je htela sreća. Mister Sándor bi se svako malo
žalio na američki duvan „Ništa nije ravno hercegovačkom”.
I lišće se zlatilo nesebično dok su veverice jurile gore-dole
po visokim granama kao u ogromnom kavezu.
Samo trenutak:
ja vidim ono što ti iz tvog ugla ne možeš.
Vrabac skakuće po krovu automobila
sa komadom hleba u kljunu. Zar to nije prava radost
i svečanost u ovoj hladnoći i tišini?
