Đuro Stanojević
Valja se čežnja II
Inače me zabole za rajnski rizling. Kupao sam se u Rajni kad sam imao devet. Smrdela je na naftu i fekalije. U to doba neki su još pili iz Tise. Ne bih da parafraziram, ili citiram, ali Džon Don je negde iskreno zapisao da nijedan čovek nije ada na Tisi. Pustite naduvane lutke niz reku. Revolucija je pred nama. Kad god se setiš budućih dana, ili budeš prisebna sutra, znaćeš da propuštena peticija zbog čaše više znači sivilo na koje ova ili bilo koja reka po kojoj krste vina, znači sivilo novom pokolenju.
Sivilo koje nije samo magla, ili slična vizija, ili posthumna erekcija smrada obmane koja leluja nad Rajnom ili Tisom, ili Gangom, ili bilo kojom drugom vodom koja curi kroz naša tela još od doba pre našeg pojavljivanja na ovoj planeti.
Znam za vino koje nije kompjuterizovano, obeleženo, čipovano ili bilo kako karakterizovano. To je u krvi. Crveno je i zove se jednostavno Revolucija. Zabole me za ostale sorte.
Dozvoli mi da utvrdim, nedostatak karaktera usamljenosti dovodi do srušenja osobina. To znači da kod stvaranja života na našoj planeti etičnost nije uzeto u obzir. Mogli bismo da se zapitamo to, da li je Svevišnji ikad, imao neki plan sa ljudima, i zašto je kivan, kad u ogromnom viru istorije uvek se sreće sa bunom. Pobuna je šansa. Pobuna je: hleb i voda. Ali istovremeno može da bude i staza ljubavi.
Ljubav je odgovor za sve. Sve žrtve iza nas su pale u njeno ime ili ime njene instant verzije. Ne odvajajući se od suštine onog što su popile evolucije ili revolucije ili nove smicalice koje će istu i dalje ubijati pred našim očima,smatrajmo je majkom koja nas miluje u krevetu od sočivice, koja nas povija toplotom orgazma sa istoka i sunčevom perverzijom koja se ponavlja po istom principu i iznad jebene Rajne i iznad jebene Tise i iznad svetog Jordana i sve u ponudjenim zracima govori o jednom: o ljubavi.Kažu da je veliki procenat našeg ovoljudskog mozga baš u vodi. Zašto onda ne pijemo istu? Presušilo,ili šta? Moj unutrašnji guru,glas ljubavi, kaže mi da odjebem sve tekućine i horoskope i pivo i vino i radžu i razvodnjene špricere i zove me tebi.Tebi ljubavi. Žedan sam i dok pišem o Tebi već mi se sliva niz krajeve usana ono što Ti uzvraćam. Samo TO je dovoljan razlog za pobunu. Samo taj poljubac je dovoljan za nova krila revolucije koja traje. Od doba kada su hipici na Rajni u smrdljivom pesku drkali kurac. Nova revolucija ne podrazumeva drkanje. Ona je nešto sasvim novo. Podrazumeva i vodu i vazduh i zemlju i vatru i ono što do sada nije. LJUBAVI, sad smo na relaciji. Nisam tu jer sam u Kelnu na piću, trt – mrt, rajnski rizling, ili se pravim da izigravam vetar na Liverpulskim dokovima i zujim po pabovima,ili smatram da je politička scena ovog sveta unapred osmišljena od lošeg režisera. JA, ili TI, ili MI, mrve smo peska pod nogama na kom se drkalo, Ljubav je ono što nam je ubijeno reklamama koje su nam se uvukle ispod kože. Daj mi hleba, daj mi vodu... Ja verujem u Tebe.
Потражимо пре онда другу стазу...