Đuro Stanojević
Valja se čežnja IV
Put koji vodi izvoru zastrt je našim lošim pamćenjima. Magično, ili bajkovito putovanje koje može da svrši mraznim suzama trave u predelu koji je postao više od filozofije, samo je igra koju ćemo zaboraviti posle sledećeg gutljaja kvazi deterdženta kojim nam ispiraju mozak. Stoga neprestano iz mogućih naših dvojnika izvire i pitanje verzije putovanja po ovoj planeti koju smo zatrovali glupim odgovorima. Magično putovanje je zen, lavirint posthumnih ostataka reke koja je unakažena ljudskim rukama, obala sisa ili bradavica koje smo sisali kao bebe, a zatim odbacili kao prljavu i zaraženu kurvu. Magija koja je postojala uništena je našim nerazumevanjem slike tragedije koja nas prati od izgnanstva iz Raja. Od vode koju smo uništili, nekada se pravilo vino. Šta ćemo piti sutra? Nove reklame? Ponavljam, nijedan čovek nije ada na Tisi, lutke na naduvavanje deo su reklame. Vino nije reklama, ponajmanje reka koja teče kroz naše vene. Magija će postati uskoro i naše blejanje u pustu obalu, bez rakova i školjki, bez glista i kompozicije epike glinenih kontura usađenih u snove. Karma, mantra, šesto i sedma kopija plastičnog Bude neće nas navesti na put koji nam je u venama, u vodi, vinu, ili krvi.Ako je moguće dva puta roditi se za života, ja to činim ovde, u obliku Tiskog cveta.
Али кога је сада уопште брига за реку...