Makropolje 23., Na Kirkinom ostrvu 11/2.

Vojislav Radojković
Nevidljiva ruka

< Roland Orčik: Kletva | Roland Orčik:... >

Godine su prolazile. Jednog dana crna limuzina u pratnji brzih automobile punih snažnih momaka iz obezbeđenja stala je ispred kasarne. Nije mala stvar kada predsednik države dođe u posetu mladom poručniku na početku karijere. Dežurni na kapiji se uzmuvao, hitno je pozvao svog komandira i tražio uputstva jer je predsednik države, Vojislav Radojković insistirao da, oko negove posete, ne prave nikakvu protokolarnu predstavu, želeo je samo da vidi mladog poručnika Ronalda Orčika.

−Sedi Rolande, nemoj da si se ukočio. Sigurno se pitaš, otkuda ja ovde i zašto želim da te vidim.

Mladi poručnik je i dalje stajao mirno i nije otvarao usta.

Ama, sedi kada ti kažem. Dovoljno si sazreo i vreme je da saznaš istinu. Ti i ja i puno još nas ima nešto zajedničko − Predsednik je skinuo pantalone, okrenuo leđa i Rolandu pokazao veliki rep koji se razmahao , posle dugog mirovanja pružen u nogavici. – Vidiš mladiću, ti pripadaš nama, odabranima. Od rođenja „naši” motre na nas, brinu i pomažu nam da zauzmemo mesta koje nam pripadaju. Tebi je recimo zapisano da jednog dana vodiš našu armiju. Mi se između sebe zovemo ljudi-zmije. Samo da znaš da su naši predsednik Amerike, Rusije, glavnokomandujući NATO-a, među nama su vlasnici naftnih kompanija, trebalo bi mi ceo dan da ti nabrojim sve.

Ali kako… − mladi poručnik je zamuckivao zbunjen, ali u isto vreme ozaren.

Celog života je slutio da ga neka nevidljiva ruka gura kroz život i pomaže mu, recimo kao u slučaju upisivanje Vojne akademije. Odmah se prisetio da je samo jednog dana, kada je bio na ivici samoubistva, sam i izgubljen u svetu, došao neki oficir i samo mu uručio papire na kojima je pisalo da je primljen bez prijemnog.

Predsednik Radojković je mladom poručniku Rolandu nastavio da priča o tome kako su „oni” stvoreni još u vreme Starog Egipta, i da se nažalost vremenom izgubio trag kako, ali da od tada vode ovu planetu, i da sada, kada zna istinu nikada nikome ne sme da zucne o tome. Predsednik mu je rekao da je jedina cena koju svi oni moraju da plate ta, što nikada neće imati dece. Kada dođe vreme za brak, na „Velikom savetu” odabraće je za njega, da nikada neće imati ljubav, jer nisu stvoren da vole, nego da vladaju. Mladi poručnik je saznao da „Veliki savet” već priprema jednu „običnu” mladu devojku za njega, pa čak i to da pripremaju i njenog ljubavnika, koji će je oploditi i da ne brine, da će posle obrade njihovog stručnog tima, zauvek i ona čuvati tajnu.

Nemam puno vremena sada, već se sakupljaju novinari ispred kasarne i neću još dugo moći da krijem ovu posetu. Sada znaš istinu i evo ti moj lični telefon, pozovi kad god hoćeš, tu sam za tebe.

Mogu li samo još nešto da pitam? – zamuckivao je Roland. – Da li je moj otac stvarno moj otac? Moja majka, da li je moja majka?

Nemam pojma mladiću, kao što ne znam ni sam da li su moji roditelji stvarno moji. Lično sumnjam, nemoguće je da nas prave obični ljudi – rekao mu je Predsednik Vojislav Radojković na rastanku.