Fani Šišakoš
Tajna

Stvari znaju:
ja slutim da su žive.
Još kao mala
oplakivala sam ih.
Slatki čokoladni papir,
crvena pantljika,
zalepljena za
gadno blato jarka.
Kući sam se uvek
vraćala šaka prepunih
smeća, odrasli su
vikali na mene.
Torbe su mi i danas
blagom pokupljenim
postavljene,
osmehuje mi se
krezubi češalj,
kraj betonske staze
zaboravljeno dugme kaputa.
Sve će mi to mirne duše
u džepove stati
mada me promatraš
sa druge strane ulice,
tvrdeći da sam
sumanuta.
Inat mi upravo nađenim
zgužvanim celofanom
posredstvom Sunca
ka tebi ljeska.
Zataškavam strah
i izdirem se na tebe.