Едит Шмит
Остеопороза

Тврду сам кост наменила свом планираном васкрснућу.
Године су пак мучки разредиле материју у сунђер.
Осетила сам да све теже ходам по пишталини.
Али сам увек кривила климу, док ми је све дубље тонула нога.
Уздах се најпре у себе. Сопствене жеље не изневеривши.
Ал нисам предвидела да ће међ државе да се уклине
земљотреси, над њима склопивши сатанске савезе,
док ја губим дах потребан за одржавање својих планова у животу.

Тмола мочвара препокри учмалу једноличност предела.
Вода поруши границе и нарасте у огромни рај за комарце.
Поглед ми заједно с ногама зарони глиб.
Смрад ме шчепа за грло као дим слабашну наду,
иње ми се лепи за лице, чим ка сунцу подигнем поглед.
Изјаловише ми се планови: њихова кичма испаде слаба,
у помном очекивању сутрашњице згасну ми ватра.
Хтедох да верујем да ће планине да доспеју до мора,
да ће се наши снови уклопити у дан, и бити истинити.
Запуштена обала свенула је у мрак, повукла се на пола пута,
узалуд бауљам ка њој у густо набујалом ништавилу.
Могу се придржавати само за лепљиву мрежу магле,
која се распада код прве помисли, омогућивши ми да видим земљотресе
уклесане међ државе, над којима су склопљени сатански савези,
што из моје сунђерасте кичме ваздушним корењем исисавају још живе ћелије.

Са мађарског превела: Драгиња Рамадански